Филателиста

ПЕРИОД ПОСЛЕ УВОБЕЊА МАРАКА (1866—75 и 1876—80)

Готово пуне три године после увођења марака, у Србији није била отворена ниједна пошта. Тек се 1869. отварају две поште, а затим 1870 и 1872. по једна, 1873. четири, 1874. једна и 1875. две, тако да је у овом периоду отворено укупно 11 пошта.

1869.

1) Дебрц: 1. мај 1869. 2) Прњавор: 1. мај 1869.

1870.

3) Аранђеловац: 22. јуна 1870. 1872.

4) Крупањ: 15. мај 1872. 1873.

5) Рача (крагујевачка): 1. јануар 1873. 6) Жагубица: 10. јуни 1873.

7) Крепољин: 10, јуни 1873.

8) Петровац: 10 јуни 1873.

1874. 9) Паланка (Хасан пашина): 1. децембар 1874. 1875.

10) Салаш 20. јануар 1875. 11) Радујевац: 10. август 1875.

1876—77.

Јакш нам нажалост није оставио податке о отварању пошта у овом периоду, али се из „Статистичких белешки" Богољуба Јовановића (Београд, 1878.) може видети да су од 1. јануара 1876. до 1. новембра 1877. отворене две нове поште, и то у Лешници и Суповцу.

Оно што је већ речено о пошти у Ражани, важи и за године 1866—77. Ни у овом периоду пошта није отпремила ниједно приватно писмо, те сходно томе није добијала ни марке,

1878—80.

Податке о поштама отвореним у овом периоду даје нам „Поштанска карта Књажевства Србије" коју је 1880. године урадило ПТ одељење (види мој чланак у „филателисти" бр. 135, стр. 7, и 136. стр. 13 и 14). Са ње видимо да су до 1. маја 1880. на старој територији Србије отворене поште у Великом Орашју и Горњој Крушевици (Кучево), а на новоослобођеној територији поште Ниш, Прокупље, Куршумлија, Пирот, Бела Паланка, Џеп, Лесковац, Врање и Нови Обреновац (данас Димитровград).

Осим тога било је још предвиђено да се у најскорије време отворе и поште у Бољевцу, Голупцу и Жабарима.

Миодраг Р. ВУКОВИЋ