Филателиста

као студент, угледајући се у својим приповеткама на старије српске реалисте. Најпознатија дела су му алегоријско политичке и друштве. не сатире: Данга (1899), Вођа (1901), Краљевић Марко по други пут међу Србима (1901) и Страдија (1902). Његове сатире су биле једно од најубојитијих оружја против деспотовске владавине последњег Обреновића.

Своје најбоље сатире, надахнуте борбеном страшћу и оживљене рељефним сликама, које су надживеле време у којем су писане и остале моћно оружје против властодржачке самовоље и поданич: ког полтронства, Домановић је објавио пре него што је напунио тридесет година. Незадовољан политичким и друштвеним приликама у Србији после мајског преврата 1903., Домановић је наставио да пише сатире, али без раније стваралачке снаге и јавне подршке. Умро је 1908. тодине у Београду када је напунио 35 година.

Као мотив за марку коришћена је фотографија Радоја Домановића, чију је графичку реализацију урадио академски сликар из Београда Андреја Миленковић.

Марке су штампане у Заводу за израду новчаница у Београду, у двобојној офсет штампи, и у табацима од 9 марака.

марке 30 х 37 мм Формат слике 26 х 33 мм

Зупчање: чешљасто 12 1/2 Датум пуштања у продају: 3. фебруар 1973.

Истога дана Биро за поштанске марке и издавачку делатност пустиће у продају један пригодан коверат по цени од 2.00 динара.

„1000 ТОДИШЊИЦА ПОСТОЈАЊА ШКОФЈЕ ЛОКЕ" 0.80 дин. тираж: 1,000.000

Ове године навршава се 1000 година од када се лошка територија први пут помиње у писаном извору, и то у поклон листу којим се саопштава да је немачки цар Отон П поклонио претежни део ове територије у посед фреисиншком бискупу Абрахаму. Границе ове територије бискупи су касније проширили и целопупан посед ујединили у лошко господство. Седиште управе изграђено је на безбед: ном месту — Кранцљу испод тврђаве Згорњи Столп, а касније је на самом Кранцљу саграђен замак.

Насеље испод замка брзо се развијало. У документу из, 1274. године Лока је већ забележена као град. Назив Шкофја град је добио касније, када су хтели да га означе као посед фреисиншких бискупа. Становништво у граду било је, како словеначко тако и немач ко, пошто су бискупи постављали немачке службенике и делове ове