Филателиста

Дугогодишња искуства показала су да је у свету филателиста ово издање доживело огромно интересовање. То је истовремено демантовало и оне оштре критике у избору мотива, на којима нису фаворизоване спортске дисциплине у којима југословени очекују успех. Искуство је да не треба и у будуће да буду фаворизоване само дисциплине наших фаворита, јер на крају и мотив треба да пропагира бар на маркама код нас неупражњаване или слабо упражњаване спортске дисциплине, које и те кко у сортском свету уживају углед и поштовање.

Коначно смо у времену садашњем, у времену ХХ олимпијских игара у Минхену. Ово издање пуштено је у течај 17. ТУ 1972. године, а по идејним решењима која је дао П. Јакелић. Мотиви су: ватерполиста (0,50 динара), кошаркаши (1,25 динара), пливачица (2,50 динара), боксачи (3,25 динара) тркачица (5 динара) и једрење (6,50 динара). Марке су штампане у пригодним тбачићима од по девет марака). Издање је обележено и пригодним ковертом првог дана и посебним пригодним поштанским жигом првог дана издања.

Пошто је олимпијска ватра пренесена од Олимпије за Минхен и кроз нашу земљу, те је овај догађај обележен са три пригодна поштанска жига у Вршцу и Београду 17. УП 1972. године и Суботици 18. УПТ 1972. године. Наравно да поред ових жигова у јеку летњих одмора нико се од домаћих није побринуо за пригодне коверте или карте. За то су се побринуле стране (западнонемачке или италијанске) филателистичке куће. Нисмо били у стању да утврдимо врелог поподнева 17. августа ове године идентитет издавача, који се нису желели да преставе. Бесомучно су цело поподне житосали пар хиљада коверата на пошти Београд 1 код контролора, који им је љубазно уступио сто уз помоћ пар наших службеника. Питамо се, а шта би друго и могли да ураде страном госту који је куповао марке. Наравно да је већ предвече београдски жиг од сталног лупања био хаварисан, јер се код нас не очекује овакав тираж пригодног жига, па се и не припрема за овакве догађаје посебно. На моје љубазно питање којој филателистичкој кући припадају, добио сам одговор од црнпурастог италијана, задуженог за жигосање: „Уна цаса тедесца" (= једна неамчка кућа). Толико да не заборавимо и овај догађај везан за олимпијску ватру. Када је група Немаца и Италијана (мислим да су ипак представљали две куће), завршила посао непознато ми је, јер сам пожурио да дочекам бакљу у Београду.

На крају да поменемо и доплатне марке за Олимпијску недељу од по 0,10 динара, за које је све до сада идејна симболична решења дао А. Миленковић, а која су емитована: 2. Х 1968.; 24. ХТ 1969.; 10. VII 1970.; 15. VI 1971.; 1. VI 1972. Ове доплатне марке из чијих се доплата покривају и препреме наших олимпијаца, не би требали да забораве ни они такмичари о чијој борбености доста пишу и говоре спортски новинари, јер међу такмичарима не би требало да буде туриста који посећују олимпијске марке, бар ако постоји и доплатна марка.

На крају да се извинимо шахистима, што они са својим ша-

ховским олимпијадама нису овде уврштени, али морају признати да је то сасвим нешто друго, бар сасвим друга тема по начину

игре и осталом. Др Новаковић