Филателиста

ПОШТАНСКЕ СЛУЖБЕ У БЕОГРАДУ

Београд и поред тога што је у последњем столећу имао бурну историју не носи каракеристике које су иначе правило многих већих градова Балкана v XIX веку и почетком овог века, Насупрот на пример целом низу пошта у Цариграду и Солуну (турска, аустријска, немачка, руска, италијанска, румунска итд. у Београду до 25. маја 1840. године функционише прва пошта Кнежевине Србије позната по својим предфилателистичким жиговима од којих неки су данас велика реткост. Та пошта од 13. У 1866. године и 13. УП исте године добија и поштанске марке, а од 13. УП 1873. године и прве поштанске дописнице. Напомињемо да смо све датуме дали по новом календару, иако је у то време у Србији био на снази стари календар. При хваћајући новине у свету, посебно када је у питању поштански саобраћај у маленој полузависној држави, каква је била Србија тога времена, истовремено се и ограничила могућност деловања страних истурених поштанских станица на њеној територији, па наравно и у Београду, маленој балканској метрополи, чији је развој тек се наслућивао захвајујући важности његовог положаја за комуникативну повезаност разних делова Европе,

Ипак један изузетак чини Аустријска конзуларна пошта у Београду, која је функционисала од 13. УП 1841. године, па до краја сепембра 1869. године Ова пошта утемељена је на основу уговора са Турском, а обављала је инострани поштански саобраћај У употреби код те поште биле су разне вредности марака издања аустријске поште тога времена. Приликом преношења поште у Земун дешавало се да је била покадкада и дезинфикована. У почетку у употреби је био дворедни поштански жиг са датумом, који је доцније замени кружни поштански жиг са датумом, Име места у жигу је било германизовано и гласило: „Белград“. Скрећемо пажњу да су поред пошиљки у одласку и долазне пошиљке биле жигосане, о чему се много мање до сада водило рачуна, јер је сва пажња била усредсреБена на жиг на маркама. Наравно да се долазним жигом не жигошу марке и да се он најчешће налази на полеђини писама.

Што се тиче поште у Земуну, она ће бити са свим карактеристикама у почетку аустријских предфилателистичких жигова, а у фила телистичком периоду мађарске поште тога времена, сва до ослобођења крајем 1918. године.

ПРВОСЛАВ ВАСИЉЕВИЋ, генерални директор ЗЈПТТ

Савез филателиста Србије шаље Вам искрене честитке поводом поновног избора за генералног директора ЗЈПТТ. Желимо Вам пуно успеха у даљем раду и очекујемо, као и до сада, Ваше разумевање и помоћ филателистичким организацијама.

Председник Давор Соколић