Филателиста

Говорити о богаству ових и оваквих филателиста, а то су оних 90% наших редовних чланова, не само да је неумесно и нестручно, " већ (тврдим са пуно одговорности) до краја неукусно, неозбиљно и неодговорно. Неодговорно је не само ради клеветања људи, већ и са педагошког аспекта у односу на омладину. Ми се годинама мучимо са просветним радницима да нашој деци објаснимо предност овог хобија, да их водимо ка племенитим циљевима, љубав према домовини, вршњацима целог света, проучавању своје и туђе историје, изучавању своје и туђе географије, свога и страног језика, да би му за све то данас неко нестручно и неодговорно залепио етикету богаташа. Упроштено речено, по речима тих површних истражетеља испада да је бољи онај дечак који је свој џепарац попуштио, прокоцкао и попио од оног који је марљиво кроз филателију учио, штедио и створио вредну збирку. То је управо још један ОД хиљаду примера који нам потвруђује да у овом нашем самоуправном друштву неки новинари не би смели да буду овакви какви јесу и толико нескромни да говоре о стварима о којима баш појма немају.

Да видимо сада ко су и какви су оних других 10 посто сакулљача марака2

Филателија је пре свега стара више од 100 година, а данас је толико развијена у свету да је одавно премашила бројку од 40 милиона људи. Неки сакупљачи су имали среће да им је деда био филателиста, оставио збирку своме сину а овај опет своме, данашњем филателисти. Таква збирка, са породичном штедњом од 100 година сигурно нешто представља у музејском и новчаном омислу речи.

ателисти су пре свега образовани људи и од младих година Рт смисао за лепо. Сваки од њих, поред марака своје земље, одабраће и сакупљати и још неку страну, која је по његовом укусу лепа или богата по темама које обрађује на маркама. Они тако међу поништеним, дакле баченим маркама наиђу на неке, које временом представљају и те какву вредност.

Поједини филателисти имају рођаке и пријатеље у страним земљама, од којих добијају и марке које не сакупљају, већ их уновчавају или са другим мењају. Неки пак имају могућности да сакупе, 2, 3, 4 и више издања своје или неке друге земље и повремено једну по једну збирку отуђују, да би опет купили неку другу која им се више свиђа.Најзад има и таквих који користе коњуктуру филателије, својим везама и каналима набаве 50 и више тек издатих серија и продају их онима који своје збирке допуњавају. Има филателиста који нашу земљу репрезентују на свим важнијим светским изложбама, троше лична средства а то на неки начин куповином и продајом надокнаде. Има пак и таквих, који би, када би то могло, куповину и продају марака одабрали као стално занимање и на то плаћали порез. Отворено речено има и таквих који са филателијом имају толико везе што купују и продају марке.

Међутим, за ове људе, са којима смо о свему отворено разговарили, карактеристична је једна заједничка особина, а то је да се сви слжу да се путем друштвене контроле Савеза евидентираЈУ сви реални приходи из ове делатности и нормално опорезују. Наравно овде се несме заборавити ни чињеница да су ови људи и до сада углавном сносили већи део трошкова у овој друштвеној

2