Филателиста

Кутак за нумизматику

КОВАНИ НОВАЦ ЦРНЕ ГОРЕ 1906—14.

Све до почетка ХХ века, до 1906. године, Црна Гора није имала свог новца, већ је у промету циркулисао различити страни новац, најчешће аустријског порекла — талир односно фиорин.

Као средство плаћања и обрачуна фиорин се у Црној Гори задржао доста дуго, све до монетарне реформе у Аустроугарској, којом је уместо њега уведена круна као новчана јединица. Обзиром да је највећи део новца који је циркулисао на територији Црне Горе био аустријски, ову реформу морала је и она прихватити, те је од 1. маја 1901. као средство обрачуна уведена круна која се делила на 100 хелера. -

Недостатак сопственог новца имао је тешких последица по привреду Црне Горе, те је црногорска влада још крајем Х1Х века покушавала да искује новац. У том циљу министар Матановић и министар унутрашњих дела Вуковић предузимали су 1893. изврсне кораке у Бечу, али због ставова Аустрије према будућем црногорском новцу ови кораци нису довели до жељених резултата. Па ипак, Кнез и влада тежили су, и поред свих тешкоћа, да Црна Гора као независна и суверена држава добије своју монету, што је коначно 28. августа 1906. довело до емитовања апоена од 12,10 и 20 пара, искованих у Бечу.

Мказом кнеза Николе од 11. априла 1906., Министарство финансија овлашћено је да искује бронзани и никлени новац у вредности од 200.000 перпера, нове црногорске новчане јединице која је по вредности била потпуно изједначена са аустријском круном. Израда новца била је поверена главној ковници у Бечу, чији је директор био Србин из Панчева Мита Петровић, и која је потпуно самостално израдила бронзани новац, док је за извесне радове око израде никленог новца ангажовала и Крупове фабрике. Половином године завршена је израда новца, и Министарству финансија предато је бронзаног и никленог новца од 1,2, 10 и 20 пара у вред: ности од 209.000 перпера, који је пуштен у употребу расписом од 28. августа 1906.

Пошто је свакако најважнији задатак било истискивање ситног аустријског новца из промета у Црној Гори, и следећа емисија кованог новца састојала се само од апоена израђених у бронзи и никлу. Ова емисија израђена је у Бечу, на исти начин као и прва, и састојала се од комада од 2, 10 и 20 пара у укупној вредности од 110.000 перпера, који су доспели у промет средином године.

Количина од свега 319.000 перпера није још увек била довољна да у потпуности истисне из промета аустријску монету, те је начелник Министарства финансија Милоје Јовановић, из Лознице, који је 1908. по одлуци српске владе дошао У Црну Гору радн реорганизовања црногорских финансија, предузео потребне мере за израду сребрног новца, Обзиром на политичке околности које су владале после анексије Босне и Херцеговине, црногорска влада одлучила је да новац не израђује у Бечу, већ у Паризу, зашта је српска влада отворила посебан кредит код Париске банке. Начелник Јо вановић отпутовао је у Француску, и, по добијању одобрења француске владе, склопио уговор са ковницом Бертран и Беранжер (Вегтапа е: Вегапсег). Ковница је израдила апоене од 1 и 5 пер