Филателиста

штаји не само познати већ и достављени на увид Бироу, поново се, после годину дана изгнанства, тријумфално вратила у наш Каталог. Сличне промене извршене су и код Црне Горе, где су после дужег гостовања поново брисане марке бр. 89 ТУ, 91 ТУ, 92 ТУ и порто марка бр. 18 (стари број) у свим типовима. и варијантама. Говорећи о каталогизацији, треба напоменути да не одговара чињеничком стању ствари постојећа каталогизација „Грбуша" (бр. 1—5), незупчаних новинских марака са ликом кнеза Михајла (бр. 14—15 и 18—19) и незупчане новинске марке кнеза ·Милана од 1 паре (бр. 41), док су тиражи марака ,„крфског издања" из 1918. прилично дубиозни. Код Црне Горе, датуми пуштања у промет појединих издања дати су или погрешно, или „мешано", негде по старом, негде по новом календару. Датуми повлачења из промета или нису дати, или су погрешни. Неслужбено издање марака аустроугарске окупације Црне Горе, са хоризонталним претиском „Монтенегро" још увек се води под арапским бројевима и годином „издања" 1918. (уместо 1917.), а извесне корекције нужне су и код италијанске окупације Црне Г оре у П светском рату. Интересантно је напоменути да је код марака тзв. НАХ нетачан добар Асо података о пуштању у промет, штампи, зупчању и тиражима, при „чему разлика између наведеног и стварног тиража иде и До 290%. Подаци о повлачењу из промета нису готово нигде дати.

Цене су, како се то тврди у уводу, формиране на основу »понуде и потражње... на филателистичком тржишту у земљи и иностранству". Према тој понуди и потражњи код окупираних подручја готово и да нема никаквих промена цена, изузев нешто мало код Босне и аустроугарске окупације Црне Горе, Код издања на територијама других земаља и за територије под југословенском војном управом цене су кориговане код српске поште на Крфу (+33%), Бордоа (+10%), делимично код Барање и само изузетно код ВУЈЕ, док су остала подручја без промена. Код Краљевине Југословије нема никаквих промена, док Република Југославија бележи у просеку пораст од 20—25%. Изненађује цена марке „Истра" из 1953. која је одређена на 20 дин. док је Михел цени на 70 ДМ а Цумштајн на 50 Фр, и код ПГ привреде која је оцењена на 300 дин. мада се у Београду може савршено лако продати за 500 до 550 дин. Чини се да су потцењене Олимпијада у Хелсинкију, Дечја недеља из 1950. и 1951., 27. март, Загребачки велесајам из 1951., и Бранко Радичевић, поготову када се има џ виду да су на страном тржишту забележиле пораст и до 500%. Код Србије је измењен знатан број цена, и то тако што су најбољи комади забележили најмањи пораст (10—25%), средњи комади средњи пораст (30—50%) а управо обичнији комади највећи пораст (50—150%), што је у савршеној супротности са општим трендом у свету.

Код Црне Горе без промена су остале марке бр. 8—28 и 32—48, изузев што је повишена цена за зупчање 1. За прво штампање цена је у просеку повећана за 25%. Код осталих издања, која иначе представљају обичније ствари у највећем броју случајева, цене су знатно повећане. Основна. је карактеристика да су повећања захватила углавном чисте марке, и да се најчешће крећу око 100%, ређе 75%, или 50%, док је највећи број цена за употребљене примерке остао без промена, чиме је нагло смањена разлика између чистих и исправно употребљених марака Црне Горе. Тако рецимо, по нашем новом Каталогу, чиста серија марака