Филателиста

Законом од 4. децембра 1915. тодине поново је овлашћено Министраство финансија да може пустити У оптицај упутнице у вредности од нових 6,000.000 перпера, и то од: 5, 10, 20, 50 и 100 перпера. Осим тога, овим Законом одложено је повлачење и исплата раније издатих упутница прве емисије од 9,000.000 перпера до 25. јула 1917. године.

Ово је друга емисија другог издања упутница са датумом: 25. 7. 1914. И ова емисија је штампана У Паризу. Димензије и мотиви су псти као и код прве емисије другог издања, само су боје знатно светлије, па ради јасноће нумизматичких варијанти наводимо целу другу емисију:

Апоен Димензије (тат) Боја 5 перпера 135 x 98 Светло кармин црвена 10 перпера 158 х 104 Светло сиво плава 20 перпера 158 х 104 Светло браон 50 перпера 187 * 110 Светло црвена 100 перпера 187 x 110 Светло сиво плава

Мада је Законом било одобрено пуштање V оптицај упутнице ове емисије у вредности од 6,000.000 перпера, није се могло утвранти колико је по појединим апоенима и у укупној вредности од њих стварно пуштено у промет. С обзиром на ситуацију у децембру 1915. године, може се са сигурношћу претпоставити да није све пуштено џ промет. За нешто више од месец дана није могла доспети у промет оволика сума новца, а изгледа да није вредност од свих 6,000.000 перпера ни дошло из Париза. Претпоставка је да је највећи део ових новчаница остао у државној каси.

Видљиво је да је упутница у Црној Гори превише емитовано, много више него што је могао апсорбовати скучени промет Црне Горе. Али то су били моменти када се није могло мислити на то да ли је за монетарни систем Црне Горе и њен промет целисходно емитовати онолику количину папирног новца. Рат је све више испрпљивао Црну Гору, а државна каса је остајала празна. Да би на неки начин дошла до средстава, црногорска влада је била приморана да емитује нове количине упутница.

Издавање папирног новца у току Балканског и Првог светског рата, иако без покрића, имало је своје оправдање, јер су се на тај начин добијала средства неопходна за вођење рата. То је у појелиним моментима био једини начин да се дође до средстава, па је због тога био изгубљен сваки критериј при емитовању упутница. Основни мотив емитовања папира био је финансијски ефекат. О свим другим околностима није се много водило рачуна, па је то, природно, морало довести до инфлације и до пада вредности перпера.

Емисију новца непоредно је организовала и њоме руководила држава преко Министарства финансија „У Црној Гори није било емисионе банке или неке сличне институције која би могла преузети бригу око издавања новца, што је био један од недостатака монетарног система Црне Горе, који није био без последица по новчани саобраћај.

(наставак у бр. 157) 41