Филателиста
ЧАСОПИС САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРВИЈЕ
МАЈ —ЈУНИ 1975. Ф Број 157
ДАН УСТАНКА НАРОДА СРБИЈЕ
Седми јули, Дан устанка народа Србије, ове године ће се прославити у знаку тридесетогодишњице ослобођења од фашизма и победе социјалистичке револуције у Југославији. То је уједно и још једна прилика да се подсетимо тешких али светлих дана 1941, да се сетимо прошлости која нам је определила будућност.
Априлским ратом у Југославији и завршним операцијама у Грчкој, освајачки поход сила Осовине на Балкану био је завршен. Тако су фашистичка Немачка и Италија завладале на готово читавом европском континенту. У жељи и намери да осигурају своје господство у разбијеној и поробљеној Југославији окупатори су тражили ослонце у снагама домаће буржоазије. Немачка окупациона војска у Србији преузела је у највећој мери стари државни апарат, рачунајући на његову опробану оданост режиму који долази. То им је свакако помогло да већ 29. априла формирају у Београду комесарско-полицијску владу Милана Аћимовића.
Делови прозападно оријентисаних, грађанских партија и странака били су до краја збуњени снагом профашистичко-сепаратистичке буржоазије, па су се и сами ставили у службу окупатора или су до краја остали неактивни. Они су истина и даље истицали да остају у рату против сила Осовине и позивали народ да мирно подноси недаће окупације и чека побелу савезника.
Комунистичка партија Југославије била је тада једина политичка снага, која је у раскомаданој Југославији очувала своје организационо јединство, дала тумачење априлске катастрофе и ангажовала се на припреми општенародног устанка. Национална и покрајинска руководства партије обратила су се народу прогласима, лецима и саопштењима указујући на злочине и циљеве окупатора, позивајући их да на терор одговоре отпором. Већ у току маја стваране су ударне групе у градовима и индустријским центрима. које су касније постале језгро партизанских снага. После напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез, Централни комитет КИЈ позвао је народе Југославије да земљу претворе у тврђаву а комунисте да организују партизанске одреде и стану на чело ослободилачке борбе.
Партизанске борбе у Србији почеле су седмог јула, када је шпански борап. комуниста Жикица Јовановић пушчаном ватром у Белој Цркви, објавио рат народа Србије силама Осовине. Само месец дана касније падали су једно за другим места и градови запалне Србије и Шумадије, скоро истом брзином као што су у априлу