Филателиста

Афере

НЕЗУПЧАНЕ ФИНСКЕ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ из ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА

Крајем 1973. године на аукцијама у САД, а касније и у Данској, Шведској, СР Немачкој па и у самој Финској, појавиле су се, сасвим неочекивано, незупчане финске марке разних издања из тридесетих година овога века. У први мах изненађена, филателистичка јавност убрзо је реаговала на ову појаву, а када су неки угледни часописи донели вест да је откривена преписка која се средином 1972. одвијала између једне адвокатске канцеларије и Генералне дирекције пошта, цела ствар је попримила димензије помало неугодине афере у којој је поштанској управи пребачено да је дозволила, и омогућила, продају ових марака. Овакав развој догађаја довео је коначно и до ангажовања Државне комисије за економску контролу, која је у току 1974. извршила детаљну истрагу о незупчаним маркама понуђеним на аукцијама, о чему је 5. априла ове године издала посебно саопштење. Захваљујући предусретљивости финске поштанске управе, преносимо у целости текст саопштења, као и списак материјала који се појавио, или би се могао појавити у продаји:

„AO 1948. године финске поштанске марке штампане су у „Финској Маркарници", наследнику Завода за израду вредносница. Државни Савет одлучивао је о издавању марака, док је њихову номиналу и боју одређивала поштанска управа, касније Генерална дирекција пошта и телеграфа. Поштанска управа наручивала је израду марака код Маркарнице, која је у циљу коначног обликовања изгледа марака отискивала есеје у различитим бојама, незупчане 1 често без гуме и ознаке плоче. Узорци су били рађени или у табацима или појединачно, на комадима гумираног картон-папира. На основу њих Поштанска управа одабирала је дефинитивну боју марака.

Табаци пробних отисака, у 1 до 2 примерка, предавани су Поштанској управи, и данас се налазе у Поштанском музеју. У исто време, Маркарница је за своју збирку задржавала по 1 до 2 примерка ових отисака, што је трајало све до 1939. године.

У току 1943. године, Маркарница се преселила у нове просторије, и све до 1948. године њена архива држана је на два одвојена места. Приликом последње инспекције, извршене 15. марта 1949., установљено је да у архиви маркарнице недостају сви наведени незупчени отисци, из чега се може закључити да је збирка нестала из архива у периоду 1943—48. Истрага која је извршена по налогу Државне комисије за економску контролу, и која је завршена 8. новембра 1974., показала је да материјал понуђен на продају у потпуности одговара материјалу из нестале колекције Маркарнице. Чување пробних отисака престало је са наруџбином бр. 372 (вредност од 4 мк са мотивом Главне поште). То је уједно и последња вредност која се у незупчаној варијанти нуди на продају.

Наведене чињенице јасно доказују да материјал понуђен на аукцијама никада није био својина, нити је на било који начин био под контролом Генералне дирекције пошта и телеграфа. Сходно томе, писмо ГАП од 15. јуна 1972. године упућено једној адвокатској