Филателиста

Прикази птт У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, [ ДИО

Развој поштанског и телеграфског саобраћаја у Босни и Херцеговини за време Османлијске владе

Половином јула угледала је светло дана књига под називом „Развој и размјештај мреже поштанског и телеграфског саобраћаја за вријеме Османлијске владе“ као [ књига опуса који носи назив „Пошта, телеграф и телефон у Босни и Херцеговини". Ово дело треба да обухвати четири књиге, од којих ће П обухватити Аустроугарску окупацију, и управо је сада у припреми, ПГ период старе Југославије, а ТУ период од Ослобођења до најновијих дана. Писац књиге је Милан Љиљак, директор Више ПТТ школе у Сарајеву. Књига је штампана на око 200 страница, од чега је на око четири побројана литература која је писцу стајала на располагању поред и других бројних докумената.

Прва књига обухвата један прилично контрадикторан период и читајући ово дело долази се до закључка да је писац имао тежак посао да све податке среди и донесе такав закључак који би потпуно расветлио тај период, толико интересантан за нас филателисте.

Што се тиче самих извора, они су прилично противуречни, већ према томе да ли су писци користили податке са једне или друге стране — из Беча односно Истанбула. Податке који су до сада сматрани као неприкосновени и непобитни, писац у много случајева ставља под знак питања. Извори из тог периода и подаци које су обрадили Адолф Пасер, Никола Рукавина, Хамдија Крешевљаковић и многи други, у појединим деловима стављени су под питање на основу података из званичних извора црпљених из Салнама. Шта више, и најновији подаци добијени од Генералне дирекције ПТ Републике Турске (њихов акт бр. 5.637 од 4. ТУ 1951.) не одговарају у целости другим неспорним подацима. Тако на пример по цитираном акту тек од 1845. године уведена је прописна поштанска организација и поштанске станице на подручју Босне и Херцеговине, иако има поузданих података да је то било и раније. .

Аустрија је имала посебног интереса за подручје Босне и Херцеговине, па су многи подаци добијени од тадашњих генералних конзула Аустроугарске монархије — Атанасковића, др Теодоровића и других. Аустроугарска није била задовољна стањем које је владало на подручју Босне и Херцеговине. Међутим, лишена су аргумената сва гледишта према којима у Босни и Херцеговини, за време Османлијске владе није било организованог поштанског саобраћаја.

Књига посебно обраБује телеграфски саобраћај, који је за оно вријеме био много бржи и ефикаснији од поштанског саобраћаја, иако су телеграфске инсталације биле стална мета босанскохерцеговачких устаника. Међутим, са филателистичког становишта, и телеграми из оног времена посебна су реткост и значајни објекти за један експонат из оног периода.

Књига је пријављена за учешће на изложби Балканфила У џ Софији и за изложбу МТЕМ 75, која ће се одржати крајем новембра у Бечу, а може се поручити поузећем од писца: Милан Љоиљак, Буре Баковића 2, 71000 Сарајево.

АЛ