Филателиста

Poznate su razlike u nijansi boje kartona koja 1910—11. prelazi gotovo u plavosivu.

Karte br. 15 ı 16 važile su do utroška.

ЗАТВОРЕНА

ДОПИСНА КАРТА

ров

2 оквира.

плаву

1911., 29. juni (i2. juli). Zatvorena dopisna karta za unutrašnji saoБгасај; vrednosna oznaka sa likom kralja Petra I Karađorđevića sa kapom; nacrt M. Markovića, rez u drvetu Petra Aničića, knjigotisak Državne štamparije u Beogradu na tanjem, jednostrano obojenom plavičastosivom kartonu.

17) 10 para, karminskocrvena . . . . 3— 5.a) sa »kofa« umesto »koja« u mapomeni па poleđini 10— 12.b) sa »v« umesto »y« ispred treće adresne linije . . 6— 7.—

Postoje manje razlike u rasporedu elemenata sloga, nastale ponovljenim štampanjima karte u periodu 1911—15.

Greška 17a nastala |e tako što je slovo »Jj« nepažnjom umetnuto u slog u obrnutom položaju, te podseća na latinično slovo »f«.

Greška 17 b nastala je kao rezultat jakog oštećenja slova »y«, kod koga nedostaje donji deo te podseća na latinično »v«. Osim toga, ovo slovo je poznato i kao delimično oštećeno, samo bez donjeg savijutka (+25% od normalne). Često se javljaju oštećena slova »K« i »Je u napomeni na poleđini.

Važila do povlačenja srpske vojske i evakuacije srpskih pošta krajem 1915. godine. Pojedini komadi poznati su i upotrebljeni od strane pripadnika austronemačkih okupacionih trupa, a ронси iz zaplenjenih zaliha karata.

Uslužna i naknadna žigosanja

Mada u znatno manjoj meri nego kod Crne Gore i nekih drugih područja, uslužna ı naknadna Žigosanja javljaju se i kod celina Srbije. Kod dopisnica su najčešće na izdanjima iz 1890—014. a kod zatvorenih dopisnica još i na izdanjima 1901—1. Ма. bavku ovakvih celina treba izbegavati, a njihova vrednost može se odrediti na oko 70—75% od vrednosti nežigosane celine.

Posebna pažnja mora se obratiti na žigosane dopisne karte sa motivom kralja Petra na bojištu od 5 para iz 1915. ı 10 para iz 1916. (krfsko izdanje), od kojih poslednja postoji ı sa lažnim žigovima.