Филателиста

градови са својим знаменитостима и разни железнички објекти у природном амбијенту. Марке са оваквим мотивима у сваком случају могу се третирати као пропаганда за туризам, а то су 1906. 2. од 5 ћ из серије од 16 вредности. Слика ове марке је долина Неретве са железничком пругом и мостом, 1919. 22 марка од 5 ћ из пригодне серије из 1910. г. али са црвеним претиском у ћирилици Држава СХС—1918 — 1918—Босна и Херцеговина И на овој марки је иста слика као и код претходне. 194]. 2. марка од 0,25 куна (окупација НДХ) из серије од 21 вредности. Слика, Озаљ град у долини Купе са железничком пругом и тинелом. Постоје 2 варијанте ове марке не узимајући у обзир врсте папира, на једној марки у левом горњем углу постоји обрис птице док на другој не постоји. 7945. 2. провизорно издање поште Мостар, иста марка као и претходна али са црним претиском нове вредности од 10 куна и назива Демократска федеративна Југославија са петокраком звездом; 1945. 2. провизорно издање Сплит, иста као претходна; 1945. 2. провизорно издање поште Загреб, иста марка као претходна али са црним претиском нове вредности од 400 куна; 1945. 2. од 20 с. из серије од 16 вредности издате за Љубљанску покрајину (немачка окупација). На марки је приказан железнички мост Боровница у природном амбијенту. 1945. 2. провизорно издање поште Љубљана, претходна марка са црним претиском Југославија—Слевенија—Југославија са петокраком звездом и датумом 9. 5. 1945. 1945. 2. марка од 30 лира из редовне серије са сликама предела и производа Истре и словеначког приморја. На слици је приказан железнички мост код Солкана. Растер дубока штампа штампарије „Људска правица“ Љубљана. 1946. 2. марка од 30 лира из редовног издања са истим нацртима као и претходна серија са бојама потпуно или делимично измењеним, растер дубока штампа „Типопрафије“ Загреб. 1946. 2. редовна марка од 2 1. (помоћно издање), иста као и претходна са претиском нове вредности и поништењем старе вредности са 3 водоравне црте. Књиготисак у црној боји штампарије ,„Уранија“ Ријека. 1945. 2. порто марка од 2 !. са црним претиском „ПОРТО“ и поништењем старе вредности од 30 лира. Ово је редовна марка штампана у штампарији „ЈБудска правица“. 1946. 2. три редовне марке од 30 лира штампане у „Типографији“ Загреб са претиском ПОРТО и назнаком нове вредности а поништењем старе вредности. Нове вредности: 10, 20, и 30 лира. 1957. 2. марка од 100дин. из П редовног издања за ваздушну пошту. Слика, поглед на Калемегдан, Ратно острво и Савски мост као и авион у горњем левом углу. 1957. 2. марка од 500.— дин. из П! редовног издања за ваздушну пошту. Слика истоветна као и код претходног издања. 1954. 2. марка од 500.— дин. из серије П! редовног издања за ваздушну пошту у црвено-наранџастој боји са претиском „СТТ-ВУЈНА“ у књиготиску. 1958. 2. од 70— дин. из [ баз. индустрије и гл. градова. 1959. 2. од 80— дин. из П издања баз. индустрија и гл. градови; 1961. 2. од 300.— дин. из ЏП1 издања баз. индустрија и гл. градови. На све три марке слика је истоветна, железничка станица у Сарајеву а у предњем плану слике приказани су стећци.

Поред наведених марака у ову тему убрајају се и марке са нацртима лучких шина по којима се крећу дизалице, затим разне жичаре (спортске, путничке, индустријске итд.), разне успињаче као и бродови и фериботи који служе у железничком саобраћају и транспорту.

Слика жичаре дата је на маркама чији је мотив „дрвна индустрија“ из редовних издања под називом „базична индустрија и гл. градови“. То су следеће марке: 1958. 2. од 17 — дин. из 1 ред. издања; 1959. 2. од 8— дин. из ПЦ ред. издања; 1961. г. од 8— дин. из П1 ред. издања; 1965. 2. од 5— дин. у претиску пурпурне боје на марки од 8— дин, из П! ред. издања. 1966. 2. од 0,85 дин, из

_Ред. издања; 1977. 2. од 1— дин. у претиску ружичасте боје на марки од 0,85 дин. која је вредност поништена са три водоравне црте.

За неке марке већ је споменуто да постоје у неколико варијанти, али и код многих осталих постоје разлике у нијансама боја, врсти папира, врсти гуме, начину зупчања итд. што треба имати на уму ако се жели обухватити и све постојеће варијанте појединих марки, али уосталом то није од битне важности за саму збирку.

На крају треба споменути и бројна издања пригодних коверата, жигова првог дана и осталих пригодних жигова на тему железница од кога се материјала исто ствара збирка, али то није предмет овог излагања.

Каталог поштанских марака југословенских земаља за 1977. г. — издање Бироа за поштанске марке Београд, основни је извор података изнетих у овом тексту.

Ради боље илустрације даје се и табеларни преглед изложене систематизације поштанских марака на тему „железница“.