Филателиста

Kenig to učinio u Engleskoj a Мегсепајег и Sjedinjenim Američkim Državama. Dodajmo ovome i pronalazak fotografije, koja je omogućila grafičkoj industriji da dostigne današnji visoki kvalitet ilustracija. Na jedmoj francuskoj marki koja je izdata 1939. godine malaze se likovi Niepsa i Dagera, kojima je Francuska akademija priznala pronalazak fotografije. Međutim, trebalo je da prođe još blizu pedeset godina da bi se fotografija mogla i reprodukovati. Zahvalnost za ovo dugujemo Georgu Majzenbahu koji je 1882. godine pronašao raster o kojem će nešto više reči biti u daljem izlaganju.

Marke u visokoj štampi štampaju se klišeima koja delimo na fototipska (štrih) i autotipska. Fototipska klišea izrađuju se bez rastera a autotipska pomoću rastera. Da bi se shvatila uloga rastera, najbolje je pogledati neku fotografiju koja je otštampana u novinama, ma kojoj će se slobodnim okom videti da je ta fotografija sastavljena iz velikog broja tačkica koje se razlikuju po veličini. To je postignuto na taj način što je prilikom snimanja originalne fotogralije za izradu klišea stavljen raster, staklo koje ima u sebi mrežicu vertikalnih i horizontalnih linija sa zadatkom da podeli fotografiju na mnoštvo većih i manjih tačkica. Tako dobiven film stavlja se na cinkanu ploču koja je prevučena tankim slojem koji je osetljiv na svetlost. Kada se propusti jaka svetlost kroz film, doći će do očvršćavanja sloja (emulzije) na osvetljenim delovima, dok će neosvetljeni delovi da se uklone sa ocinkane ploče. Očvrsli delovi će kasnije biti

3