Филателиста

У међувремену је по једна пошта отворена 1891, 1894, 1895, 1903. и 1908, а две поште отворене су 1909. године. У том периоду била је привремено, од 1879. до 1887. године, затворена пошта у Вирпазару. Поште у Скадру и Св. Јовану Медуанском биле су укинуте 1913. године, када је Црна Гора, под притиском великих сила, морала да евакуише ова два места и да их препусти Албанији.

У „Приручнику марака југословенских земаља — књига Х, Црна Гора" инг. В. Флек на странама 145—7 наводи укупно 40 пошта. Од тога две поште су заправо једна (Бар и Стари Бар), а за четири је Марко Цвјетковић показао да су биле само телеграфске станице (Острог, Св. Никола, Тополница и Шаховићи). Што се тиче Мурићана, Марко Цвјетковић је доста недоследан. Док на једном месту истиче да је у Мурићанима радила само војна телеграфска станица, на другом наводи да је кратко време постојала и пошта, али да није имала свој жиг. Како, за разлику од осталих пошта, ову своју другу тврдњу не поткрепљује никаквим службеним документом, склон сам претпоставци да до отварања поште заправо није ни дошло. На основу тога може се, као дефинитиван, прихватити следећи попис пошта на територији Црне Горе џ периоду од 1874. до 1916. (бројке у загради означавају годину отварања): |

1) Цетиње (1874) 19) Лијева Ријека (1908) 2) Ријека (1874) 19) Боан (1909)

3) Вир Пазар (1874) 20) Плавница (1909)

4) Бар, од 1908. Стари Бар (1879) 21) Беране (1912)

5) Даниловград (1879) 22) Бијело Поље (1912) 6) Никшић (1879) 23) Гусиње (1912)

7) Подгорица (1879) 24) Дечани (1912)

8) Улцињ (1880) 25) Баковица (1912)

9) Колашин (1891) 26) Пећ (1912)

10) Андријевица (1894) 27) Плав (1912)

11) Пристан, од 1908. Бар (1895) 28) Плевља (1912)

12) Грахово (1896) 29) Рожај (1912)

13) Његуши (1896) 30) Св. Јован Медуански (1912) 14) Велимље (1898) 31) Тузи (1912)

15) Жабљак (1898) 32) Скадар (1913)

16) Шавник (1898) 33) Владимир (1914)

17) Горанско (1903) 34) Исток (1914)

Интересантно је напоменути да су у Баковици и Плевљима радиле упоредо црногорска и српска пошта, а у Истоку само српска пошта, све до дефинитивног разграничења и затварања српских пошта у овим местима 14. новембра 1913.

Жигови црногорских пошта

За четрдесет две године постојања, црногорске поште користиле су девет основних типова поштанских жигова. Све до првих година ХХ века имена места означавана су само ћирилицом, жигови су били једнокружни а типови се међу собом разликују по величини жига и начину ознаке месеца и године. Касније се уводе жигови са двојезичним натписом, ћирилицом и на француском језику.

(1) Тип [: једнокружни жиг пречника 20 мм (сл. 1)

Први тип жига који су употребљавале црногорске поште био је једнокружан, са ћириличним натписом и пречником од 20 мм. Овај жиг имао је и оз наку године (двоцифрену), али се касније среће и без ње, само са датумом и месецом. Коришћен је код пошта отворених априла 1874.

(2) Тип 1: исто, само пречник 22 мм (сл. 2).

Други тип жига уведен је са отварањем нових пошта 1879. године, истог је облика као претходни, само му је пречник 22 мм. Жиг се јавља у три варијанте: а) са ознаком године, 6) са црним правоугаоником уместо ознаке године, и ц )само са ознаком дана и месеца. Користиле су га поште:

1) Бар

2) Даниловград 3) Вир Пазар 4 Никшић

5) Подгорица 6) Ријека