Филателиста

шим маркама а да и не говоримо о неком приручнику, који би послужио млађим сакупљачима. Ради тога сам покушао и добио једну филателистичку рубрику у дневном београдском листу „Време", у коме сам укратко описао све поштанске марке Србије од 1866 — 1918. године, што је касније, током 1935-6. године поновљено у наставцима у часопису „Филателиста", органу Савеза филателиста Југославије и коначно, као посебна броштура.

. Ја сам, на жалост, своје прве радове о поштанским маркама Србије, jom 1911. године, објавио на немачком језику — прво у часопису „Вегпег brifmarkenzeitung”, a затим и посебну свеску 1914. године у издању РЕШра Козаска у Берлину. Ово ради тога, што је у то време владало велико интересовање за српске поштанске марке код трговаца и сакупљача у индустријски развијеним земљама са повећаним бројем градског становништва, нарочито на територији са говорним немачким језиком. У Србији, где је од пољопривреде живело око 85% становништва, једва је ко и мислио на сакупљање поштанских марака, дописница и другог филателистичког материјала, што нас је обавезало да пажљиво и постепено почнемо са пропагандом филателије од градова према насељима... .'

Уобичајено је да се приликом прослава и јубилеја говори језиком статистике и упоређивања, колико се и како напредовало, а у првом реду о повећаном броју чланова. Ова бројка би без сумње у филателији била погрешна оријентација, јер сакупљање марака не значи, као 1948. године, и обавезно чланство у Савезу, нити се пак само кроз број чланова огледа активност Савеза. У Савезу је већ 1. маја, 1950. године, било 3.100 редовних чланова, који су се снабдевали са исто толико серија марака и уредно плаћали чланарину. Не треба заборавити да је тада важио принцип кључне марке а да је дистрибуција ишла искључиво преко Савеза и друштава, па је логично да је тада важило правило: колико чланова, толико и сакупљача. Данас је само на подручју Србије ангажовано преко Савеза, друштава и појединачне претплате, преко 25.000 серија свих издања пригодних марака, што је осам пута више у односу на 1950. годину. Приближно је толико и филателиста данас на подручју уже Србије, односно на подручју који покрива Савез.

За ових 30 година, основана су филателистичка друштва у још 26 градова у СР Србији. Укупан развој земље, самоуправљања, друштвено-економског и политичког система, а посебно активност Социјалистичког савеза стварали су оптималне услове за друштвено организовање филателиста истално повећавање интересовања за филателију. Томе је, на свој начин, доприносио и рад касније формираног, Савеза филателиста Југославије. Почетком 1961. године, џ оквиру Савеза филателиста · Србије, филателистичка друштва из Војводине формирају свој покрајински савез. Од ове године, Савез филателиста Војводине делује као потпуно самостална филателистичка организација.

Савез и његова друштва, организовали су 137 веома запажених и успелих изложби и смотри марака, међу којима и прву послератну југословенску изложбу ЈУФИЗ 1, међународну изложбу „Балканфила М!' и четири обимне републичке изложбе. Нема скоро ни једне међународне изложбе, на којој наши чланови нису учествовали као излагачи и освајали стотине највиших признања. У договору са београдском телевизијом и ЗЈПТТ, Савез је припремио десетак квиз емесија, које су поред наших марака, приказали рад и активности свих републичких и покрајинског Савеза филателиста Војводине.

Часопис „Филателиста" изашао је у 177 бројева, у 550.000 примерака, на 16.500.000 страна.

Сви резултати у раду Савеза филателиста Србије утолико су већи и значајнији, што никада нису били дело једног или двојице, већ активне и добро одабране екипе друштвених радника. За 30година, Савез је бирао осам председника, што истовремено говори и о поштовању принципа изменљивости али и о поверењу чланства у своја руководства. Мада се радило заједнички, колективно, јер ниједна акција у Савезу није по својој природи ни могла бити резултат рада појединаца, ипак, у овој прилици, треба поменути имена свих осам досадашњих председника. То су били: инг. Александар Петровић, Драгољуб Раичевић, инг. Жива Борђевић, Боривоје Мрђа, инг. Брана Барјактаревић, генерал ЈНА, др Давор Соколић, Душан Главоњић, пуковник ЈНА и данас, др Јован Марисављевић. Савез је одувек био кадровски отворена организација за све друштвено активне чланове. За чланове Извршног одбора, Надзорног одбора, Суда части, Издавачког савета и Редакције часописа „Филателиста", биран је широк круг активиста из свих друштава и клубова који чине Савез. У последњим изборима, доследно је примењен делегатски систем.