Филателиста

e) TITOVE MISIJE MIRA I PRIJATELJSTVA

Smatram neophodnim da se u zbirku na temu nesvrstanosti uvrste i filatelistički objekti koji ukazuju na razgranatu spoljno-političku aktivnost Predsednika Tita, njegove misije mira i prijateljstva:

— Njujork, 22. septembra 1960. godine. Prigodan koverat Ujedinjenih nacija i specijalni žig povodom govora Predsednika Tita u Generalnoj skupštini OUN;

— Februar — jun 1961. godine, Maribor. Prigodni koverti u izdanju FD Maribor, sa markama i žigovima zemalja Afrike koje je posetio drug Tito na Putu mira (Togo, Gana, Tunis, Maroko, UAR, Libija, Gvineja);

— 1963, 15. oktobar, Meksiko. Koverat prvog dana (FDC), povodom posete Predsednika Tita Meksiku (Meksiko je štampao marku u čast posete druga Tita — Yvert 238, avionska pošta);

— 193, 19. septembar, Rio de Žaneiro. Koverat prvog dana, povodom posete Predsenika Tita Brazilu (štampana je i marka: Yvert 740);

— 1966, 10. maja, Šibenik i Murter. Prigodne koverte i specijalni žigovi povodom povratka Predsednika Tita sa Puta mira iz UAR;

— Pjongjang, NDR Koreja (30. avgust 1977. godine). Koreja je u čast susreta Kim II Sunga i druga Tita štampala četiri poštanske marke.

Nadam se da sam uspeo u nastojanju da vas upoznam sa svim filatelističkim materijalima za zbirku na temu nesvrstanosti. >

ТЈУБИЛЕЈ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА Прим. др. Бранислав К. Новаковић

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804 — 13, устанак српског народа, прекретница У његовом историјском развоју; њиме су Срби почели самостално водити нацио-народноослободилачку и антифеудалну борбу против турске власти.

(Мала енциклопедија Просвета, Београд 1978., књига 2, страна 904)

У оквирима југословенске тематике у филателији, Први српски устанак је посебно поглавље и по своме историјском значају за овај део Европе и по своме значају за југословенску и српску историју. Као такав добио је своје место у филателији.

У јубиларној 1904. години, приликом прославе 100тодишњице Првог срљ ског устанка, 8. (21.) септембра те године пуштена је у течај у тадашњој краљевини Србији пригодна серија од пет вредности у парама (5, 10, 15, 25 и 50) и три у динарима (1, 3 и 5). Нацрт за марке је дао вајар Б. Јовановић и на вредностима у парама приказани су рељефни ликовипрофили Карађорђа и краља Петра I a на динарским вредностима приказана је алегоријски група учесник Првог српског устанка. Рез за марке је дао Е. Мушон, а штампање је обављено у Државној маркарници у Београду на тањем глатком и порозном папиру. Поред изражених нијанси у боји и разлика у дебљини папира, код вредности у парама неки сакупљачи у Немачкој, као скривалицу, пронашли су да када се ове марке обрну, између глава се појављује „посмртна маска" убијеног краља Александра Обреновића, што је гравер Е. Мушон категорички порицао. У Првом светском рату из Државне маркарнице у Београду, непријатељски војници су опљачкали недовршене табаке ових марака и то су они познати незупчани и делимично, тј. окомито зупчани комади. Постоје две врсте фалсификата: старији у каменотиску тзв. Фурнијеов (Еоцгтег) на дебљем папиру и нејасне штампе и каснији у фотолитографији нешто мањег формата марака. Оригинали су штампани у књиготиску у табацима са четири поља по 5 Х 5 марака, што чини 100 комада, али су табаци без маргина. Такође позната су услужна и лажна жигосања.

У периоду краљевине Југославије тема Првог српског устанка није била заступљена ни на маркама, ни на целинама, ни на пригодним поштанским жиговима с изузетком Опленца, меморијалне цркве изнад Тополе у којој су сахрањени делови Карађорђевог тела. Опленац се појавио на више целина у 1, ТУ и У издању дописница са оликама као и споменик Доситеју Обрадовићу у Бееограду (али са погрешним потписом под оликом, отлашавајући овај