Филателиста

_ Као protivteža sve većoj poplavi raznih izdanja maraka i njihovim sve većim cenama, kao i suviše specijalizovanoj »naučnoj filatelijie koja je zahtevala velike „apore ı mnogo vremena, počeli su da se pojavljuju filatelisti koji su se ograničavali na (više manje »naučno«) skupljanje maraka samo malog broja pojedinačnih zemalja. Pri tom su se zbirke počele upotpunjavati i raznim žigovima, variJetetima, poštanskim celinama i dr.

Takva je situacija bila između dva rata i nastavila se i jedno vreme posle Til Svetskog rata, pa je izgledalo da je došao kraj »romantičnog« doba filatelije, kada je filatelista listajući svoje albume sa markama mogao u mašti da putuje celim svetom. Izgledalo je ustvari da je filatelija dospela u neku vrstu ćorso. kaka, jer sakupljanje maraka pojedinih zemalja nije izgledalo kao adekvatna zamena nekadašnje generalne filatelije.

Međutim tokom vremena, a posebno posle II svetskog rata, počele su da se menjaju i marke. Današnje poštanske marke više ne liče mnogo na nekadašnje uzore od recimo pre jednog veka. Ne liče ne samo po izgledu nego ni po nameni. Jedino što im je ostalo zajedničko jeste da se još uvek (dokle?) koriste za frankiranje pisama.

i Frankiranje pisama je nekada bila i jedina svrha zbog koje je marka bila štampana pa je tome odgovarao i njen spoljašnji izgled: grb ili glava nekog vla-

izdate pre I svetskog rata koje su prikazivale neki drugi motiv. Tako je na pr. prva evropska marka sa motivom cveta izdata u Holandiji tek 1932. god.! (у. br. 244). Sledeće dve vrednosti je izdala Austrija tek 1937. (Ум. Ђг. 515-16).

Ove promene u izgledu marke i dodeljivanje kulturno-propagandne funkcije motivu marke uz znatno povećanje broja izdanja usled sve jačeg razvoja međunarodnih veza i sve veće demokratizacije uprave, usledile su i zbog sve većeg značaja filatelije. Ovde je verovatno odigrala značajnu ulogu i činjenica da je sve veći broj filatelista počeo da prelazi na sabiranje neponištenih maraka, što je za poštanske uprave donosilo veći prihod bez obaveze pružanja adekvatne protivusluge. 7" Тако je situacija bila takva да je tematska filatelija bila na pomolu, II Svetski rat je onemogućio da se ona uobliči, iako je u to vreme već bilo dovoljno maraka sa raznovrsnim motivima da se stvore jezgra nekih tematskih zbirki.

Tek kad se posle II Svetskog rata sredila situacija i kad su zarasle rane koje je bio doneo rat, znači negde sredinom pedesetih godina, započinje i era

tematske filatelije. To znači da motiv prikazan na marki postaje faktor na koji kolekcionar koncentriše svoju pažnju. Ovaj novi pravac se u nekim zemljama, posebno u SR Nemačkoj, teško, probijao. Takozvani »klasični filatelisti« su negirali tematsku filateliju, ističući da se poštanska marka može posmatrafi samo kao poštanska vrednosnica bez obzira na motiv koji marka prikazuje. Išlo se čak tako daleko da se tvrdilo kako tematsko skupljanje maraka uopšte i ne može da se smatra filatelijom. Pri tom se potpuno izgubilo iz vida da je skupljanje maraka ustvari hobi, te da svako ima prava da skuplja ono što mu se dopada. Ova konfrontacija je dovela do toga da je pored Internacionalnog saveza filatelista (FIP) osnovana čak posebna federacija tematskih (konstruktivnih) filatelista (FIPCO). Tokom vremena su se međutim duhovi smirili, FIPCO se ujedinio sa FIP-om, motivu na marki je priznata ista vrednost kao i njenoj poštanskoj funkciji. Tematska filatelija je konačno mogla da se nesmetano razvija. Čini nam se da u borbi za tematsku filateliju i nije u tolikoj meri bio presudan motiv, koliko je iza toga stojala mogućnost da se opet uspostavi kontakt sa markama čitavog svcta, da se na neki, makar ograničen način, opet postane generalni skupljač. Uostalom, kao nekad i sada skoro svi započinju sa skupljanjem maraka iz čitavog sveta. Dok je to danas uglavnom omladina i početnici, nekad su to radili i odrasli »ozbiljni« filatelisti.

16