Филателиста

ФИлАТЕЛИСТА FILATELISTA ГОДИНА

ЧАСОПИС САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ XXX BPOJ 184

НОВЕМБАР — ДЕЦЕМБАР 1979.

ГОВОРИМО ОТВОРЕНО

Душан Главоњић

Ево навршило се тридесет година од штампања првог броја часописа Фидателиста, гласила Савеза филателиста Србије. Условно речено 184 бројева, колико је до сада штампано, није тако обимна издавачка делатност једне организације, која у свом саставу има тако велики број интелектуалаца — људи од пера и књиге — врло стручних и лично афирмисаних филателиста.

Са друге стране, ако објективно погледамо, колико је ова наша високостручна снага ангажована, односно пасивна и неангажована, око свога стручног часописа, са пуно одговорности можемо закључити да је и оваква издавачка делатност велики успех Савеза филателиста Србије. Носиоцима ове врсте активности треба искрено честитати, захвалити, пожелети добру будућност али и још нешто друго и важније учинити.

Овај скромни јубилеј нашег часописа свакако је понос свих чланова Савеза али и крајње време и обавеза да се разговара, договара и једном схвати: да су све активности Савеза а у првом реду издавачка делатност, ствар ширег круга људи, боље рећи целог чланства и да више не можемо очекивати да све то обави главни уредник са релативно малим бројем сарадника. Људски је да кажемо да смо злоупотребили доброту, активност и љубав појединаца на овом послу, који су на нашу срећу врло одговорни и стрпљиви. Они су нам управо и омогућили да овај јубилеј прославимо, нако ми нашу обавезу да их помогнемо и овај одговорни задатак поделимо, нисмо испунили.

Наши чланови добро знају улогу часописа у оквиру организације и шире, велике успехе које је у томе постигао и то овде није потребно набрајати. Нико не оспорава старо правило: да добра информација није скупа, а да је без часописа нема, неће и не може бити, поготову данас, када је силом прилика Филателиста остао једини стручни часопис ове врсте у нашој земљи. То је сигурно и утицало да се до сада никада није поставило питање да се часопис евентуално угаси, већ се увек инсистирало да се по сваку цену одржи. Ако то искрено желимо, а сигурно желимо, време је и да се упитамо: да ли се и до када овако може издржати и шта морамо учинити2

Главни и одговорни уредник има врло јасно прецизирану и одређену дужност и обавезу, која сигурно није ни лака нити мала. Ми смо као по неком правилу, почев од првог, преко свих осталих, до данашњег уредника, његово главној и одговорној обавези око стварања листа придодали и послове дактилографа, администратора, експедитора па чак и курира. Са неким пуним правом га нападамо ако само једну од њих и привремено не обавља. То је углавном имало за последицу да је часопис неколико пута имао своје успоне и падове па и кризу | која се и сада назире али са више колективног залагања може успешно да се превазиђе. На скупштинама свих друштава и Савеза треба о том документовано и отворено разговарати. Треба констатовати да је садашња екипа, на челу са главним и одговорним уредником, вољна, радна, стручна и способна да и даље ради на стварању листа, што говори да нема кадровске кризе, која нам је у прошлости била најболнија препрека. Извршним одборима друштава и Савеза остаје да се преко свих чланова побрину, да часопис