Филателиста

vrste papučica — Cypripedium i Paphiopedilum. One зе javljaju u Evropi, Aziji i Sev. Americi, a naziv su dobile jer im deo cveta (tzv. usna) ima oblik papučice. Sve ostale orhideje spadaju u drugu ogromnu podporodicu koja se sa svoje strane deli u više odeljaka, pododeljaka i grupa. Za naše svrhe međutim, nema značaja da se upoznajemo sa tim detaljima botaničke sistematike.

. Od pomenute male podporodice papučica u Evropi se javlja samo rod Cypripedium i to vrste C. calceolus. L— Gospina papučica. To je višegodišnja biljka visoka do 50. cm, sa pojedinačnim upadljivim cvetovima veličine do 10 cm. crveno-mrke boje sa žutom papučicom. Može se naći u srednjoj i severnoj Evropi do Skandinavije, Maloj Aziji i Sibiru. Ova vrsta je dosta često prikazivana na markama: Švajcarska (1943) 20+5 c (Yv. br. 390), D.R. Nemačka (1957) 20 pf (Yv. br. 288), Poljska (1957) 60 gr (Yv. br. 907), Bugarska (1960) 60 st. (Ху. Ђг. 1022), S:R. Метаска (1963) 15 РЕ (Уу. Бг. 265), Ешпштија (1972) 2.90 1. (Ум. Ђг. 2687) 1 najzad Ekvatorijalna Gvineja (1974) i P (Yv. br. 49).

Код Орћгуз — pčelice su takođe višegodišnje biljke sa dve loptaste ili jajaste krtole. Malobrojni cvetovi se javljaju u vidu rastresitih klasova i slični su insektima. Oko 30 vrsta ovog roda rašireno je po Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi. U našim krojevima (SR Srbija) javlja se 5 vrsta.

Na markama su dosad prikazane sledeće vrste ovog roda:

О. fusca Link. — biljka visoka do 30 cm sa zeleno-mrko-žutim cvetovima. | u oblasti Sredozemlja. Prikazana je na marki Maroka (1965) 040 Dh (Yv. br. 495).

O. fuciflora (Crantz.) Moench. — pčelica, biljka visoka do 50 cm. sa obično 5 — 8 dosta krupnih cvetova ružičasto-mrke boje. Može se naći u srednjoj i južnoj, Evropi. Kod nas je ima na Fruškoj Gori. Prikazana je na markama Lihtenštajna (1970) 30 c (Yv. br. 472), Mađarske (1961) 1.70 Ft (Yv. br. 1441 i 1445) i Luksemburga (1976) 12+1 fr (Yv. br. 889).

O. speculum Lin. — biljka visoka do 30 cm, usna trodelna sa velikim plavim sjajnim središtem sličnim ogledalu (speculum — ogledalo) oivičeno mrkim somotastim okvirom. Dolazi u Sredozemlju. Prikazana je na marki Maroka (1965) 0.25 Dd (Yv. br. 494).

O. tenthredinifera Willd. — biljka visoka do 40 cm, cvetovi ružičasti sa Žutom do mrkom usnom. Uspeva u Sredozemlju. Prikazana na marki Maroka (1965) 0.60 Dh (Yv. br. 49%).

O. apifera Huds. — pčelica, biljka visoka oko 50 cm. Cvetovi obično ružičasti sa dlakavom mrkom usnom koja u središtu ima varijabilni žuti crtež. Uspeva po celoj Evropi i Sredozemlju. U Srbiji je nađena na više mesta.

Prikazana je na marki Luksemburga (1975) 15+7 Fr (Yv. br. 868).

O. sphegodes Miller — šarenbubac, biljka visine do 45 cm. Cvetovi zelenkasti sa mrko-ljubičastom usnom i plavičastim crtežom nalik na slovo H ili X. Uspeva u srednjoj i južnoj Evropi. U Srbiji je nađeno više varijeteta.

Prikazana je na marki Luksemburga (1977) 12+1 Fr (Yv. br. 910).

O; insectifera L. — Biljka visoka do 50 cm. Tri cvetna lističa zelena a ostali su sa usnom koja je somotasta tamnomrka sa plavim središtem vrlo nalik na

nekog insekta. Javlja se sve od srednje Skandinavije do Mediterana. U Srbiji dosad nije nađena. rikazana je na marki Luksemburga (1975) 1+0.25 Fr. (Уу. Бг. 864).

Rod Orchis — xaćuni, po kome je i porodica dobila ime, obuhvata takođe višegodišnje biljke sa obično po dve okrugle ili jajaste krtole (grč. orchis — jaje). Cvetovi se javljaju u klasovima. Cvetni listići su većinom savijeni tako da liče na kacigu. Usna najčešće trodema. U Evropi ima preko 20 vrsta, od toga 13 i kod nas u Srbiji.

O. laxiflora Lam. — kaćunak veliki, dostiže do 60 cm Klas sa rastresitim Ca cvetovima. Javlja se po celoj Evropi i severnoj Africi. Ima je i kod nas u Srbiji.

Prikazana je na markama Džersija (1972) 7:/2 р (Ху. Бг. 57). 1 Југаеја (1970) 12 а (Ху. Бг. 407).

O. militaris L. — kaćun, biljka visoka do 50 cm. Cvetovi u gustom klasu, ružičasti u vidu kacige. Usna tamnija i pegava. Dolazi po srednjoj i jugoistočnoj Evropi sve do Krima i Kavkaza. I u Srbiji je nađena na više mesta.

Prikazana je na marki D.R. Nemačke (1970) 30 pf (Yv. br. 1258).

O. morio L. — kaćunak, salep, biljka visoka 40 cm. Crveni klas manje više rastresit sa oko 10 cvetova raznih nijansi ljubičaste boje. Usna u sredini

pegava. Raširena u srednjoj i južnoj Evropi pa i kod nas u više varijeteta. Krtole ove biljke služe za pripremu posebnog pića — salepa.