Филателиста

Naše marke štampane 1979. godine, beleže povećanje kataloške vrednosti u odnosu na nominalnu, indeksom 2,08. U poređenju sa ostalim zemljama CEPTnjih 25 imaju katalošku vrednost čiji indeks uvećanja u odnosu na nominalnu vrednost nije veći od ovoga a samo sedam zemalja ima indeks porasta kataloške vrednosti veći od 2,08. Ipak, valja reći da je najniža vrednost ovoga indeksa (multiplikatora vrednosti) 1,78 (SR Nemačka) a najviša 3,39 (turski Kipar) što govori o nevelikim razlikama i veoma ujednačenom „startu” noviteta u ovome veoma uticajnom katalogu. 1979. godine, u nas je štampano 47 vrednosti u nominalnom iznosu od 207,40 dinara ili 19,18 DM. Znatno veće izdatke imali su filatelisti koji prate i nabavljaju novitete SR Nemačke (bilo je 40 vrednosti u nominalnom iznosu od 32,90 DM), Francuske (56 vrednosti — 34,DM), Italije (47 vrednosti — 29,84. DM), Švedske (39 vrednosti — 26,89 DM) itd. Spomenuli smo samo zemlje koje su izdale veći broj vrednosti, što je odlika i naše produkcije, ne navodeći pri tome i one koje su „išle” sa blokovima za koje je taj izdatak bio još veći (Monako čak 36,66 DM, 41 marka i dva bloka).

DILEME

Od dvanaest susreta dece Evrope koliko ih je do sada bilo u našoj zemlji, njih sedam obeleženo je i izlaskom prigodnih poštanskih maraka. Ove marke su realizovane prema crtežima dece iz raznih zemalja Evrope i po svojim rešenjima imaju sva obeležja evropske teme. Pa ipak, to nije bilo dovoljno da ih vodeći izdavači cvropskih kataloga uvrste u „prateću Evropu”. Danas se o toj mogućnosti govori. Tu nelogičnost prati druga; značajan raskorak kataloških cena našeg i drugih evropskih kataloga. Tako, prvo prigodno izdanje (1454—1456) u katalogu Jugomarke ceni se na 15 dinara a u Mihel katalogu (1981. g.) 6 DM! Ili još jedan primer: izdanje istim povodom iz 1976. godine, katalog Jugomarke ceni 16 dinara a pomenuti Mihelov katalog 4,50 DM.

PONUDA CELINA

Vreme kada su se poštanske celinc iz prvih posleratnih godina naše zemlje mogle nabaviti po veoma pristupačnim cenama već je prošlost koja će se teško ponoviti. Poštanske karte i pisma iz ovoga perioda sve ređe se sreću u ponudi i pored osetnog porasta interesovanja za njima. Do nedavno niske ili bolje rečeno proizvoljne cene dovele su do oticanja ovoga materijala van filatelističkih sastanaka. Drugo je pitanje koliko je uopšte ovoga za nas dragocenog materijala sačuvano.

Bilo kako bilo, prilikom kupovine ne treba žuriti. Cene su istina porasle ali su rezultat slobodne procene.

BEZ PLAVE BOJE

„Код pomoćnog izdanja poštanske vrednosnice — masovnog. koverta sa roze tom i pretiskom nove vrednosti (2.50/1.20 din) registrujemo primerak bez plave boje na uštampanoj marci. Tako je osnovna marka štampana dvobojno, uzimajući

u obzir i srebrnu boju kojom je štampan tekst „KRAGUJEVAC” koji se jedva nazire. Za ljubitelie posebnih primeraka celina ovaj primerak bi ulepšao odgovarajuću zbirku ili izložak.

IDEJA PREDLAGAČA ILI GOTOV DOGOVOR?

Skupština Zajednice JPTT razmotrila je i usvojila predlog Odbora Skupštine Zajednice JPTT za privredna pitanja, sa njegove 93. sednice održane 14. oktobra 1980. godine, da se nadležnim organima uputi zahtev da cene za obična pisma i dopisnice u unutrašnjem saobraćaju pređu u nadležnost odgovarajućih organa republika odnosno autonomnih pokrajina.

(PTT Vesnik 23/80) 28