Филателиста

JUGOSLAVIKA

КО ЈЕ И ГДЕ ЈЕ РОЂЕН ДУНДИЋ2

По најновијим истраживањима совјетских историчара, а на основу извесних докумената, утврђено је да чувени „црвени Дундић", помоћник команданта у донској коњичкој дивизији Буђонија, кога су у Русији најчешће звали Иван, а касније Олеко (што је код нас преведено као Алекса), носи име — Тома и потиче из Имотске крајине, а не из Ужица.

Рођен 1896. године у селу Грабовцу од мајке Иве и оца Томе Дундића, грађевинског предузимача, од малена је био немирна духа, тако да се већ са 15 година обрео у Јужној Америци где су му била два старија брата. Отац га је 1913. вратио кући, а почетком Првог светског рата мобилисан је у 17. хонведски пук и касније, током борби код Луцка, при напредовању трупа руског југозападног фронта — заробљен. После се јавио у Прву српску добровољачку дивизију, а средином 1918. године по-

стао борац Црвене Армије. Прво је био на челу партизанског одреда у рејону Бахмута код Артемовска, затим је ушао у састав морозовско-доњецке дивизије (Интернационални батаљон ЦА), која је у оквиру армије Ворошилова упућена на Царицин. Постао је помоћник команданта пука за специјалне задатке и уживао велики углед као борац и руководиоц. У Вороњежу је изазвао панику неколико дана пре повлачења белих (ово је приказано у совјетско-југословенском филму „Алекса Дундић"). Погинуо је 10. јула 1920. година од белогардејског метка у борбама код Ровна. На совјетској целини из 1977. године, са марком од 4 копејке, на левој страни приказан је споменик Олеко Дундићу у Ровну, рад уметника Л. Бизјука.

В. Прикић, Београд

ко Дундичу а и. Ровно. Пам'атиик Олеко Дундичу

i gui CCP NOM,

Индекс предприлтин свлаш и адрес отправители“