Филателиста

Владимир Прикић, Београд

АЕВОРЕАТЕ ЈА“

КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ПРВОГ НОЋНОГ ЛЕТА ПАНЧЕВО — БУКУРЕШТ

Септембра месеца прошле године навршило се шесдесет тодина од првог ноћног лета на линији Панчево — Букурешт. Педесетогодишњица овог значајног догађаја обележена је 1973. године, између осталог и приТодним ковертама и жиговима код нас и у Румунији. Притом је дошло

до несугласица — када и како се то заправо одиграло2

Циљ овог чланка је, да на бази извесних материјала прикаже и отргне од заборава припрему и реализацију овог лета, околности под којима је изведен и догађаје који су му претходили,

ФОРМИРАЊЕ ФРАНЦУСКО-РУМУНСКЕ КОМПАНИЈЕ И ЛИНИЈЕ ПАРИЗ—ЦПАРИГРАД

Током припрема Трианонске мировне конференције 1920. године у Версају, румунски дипломата Никола Титулеску предложио је да се организује редовна ваздушна линија између Атлантског океана и Босфора, преко Букурешта, што је са одушеВвљењем прихваћено („Авијација трозно ратно оружје, треба да поста: не инструменат мира").

Већ 23. априла 1920. године обраЗована је мешовита компанија за превоз путника, робе и поште — зва. Нично „Француско-румунска компанија — за ваздушну пловидбу" (ЦФРНА), док је стална линија после пробних етапних летова, формирана лео по део, полако и не без тешкоћа:

— 15 август 1920: Праг — Стразбур — Париз

— 4. октобар 1920: Париз — Стразбур — Праг |

JEO. септембар 1921: Париз — Праг

пе пива (огранак према Истоку — 1. мај 1922: Париз — Праг — Беч

— 13. мај 1922: Париз — Праг — Беч — Будимпешта

— 14. август 1922: Париз — Праг —

Беч у и поштански лет Компаније — 16. август 1922: повратни лет до ариза

— 17. септембар 1922: Париз — Праг — Беч — Будимпешта — Букурешт (са ноћењем у Араду)

— 30. септембар 1922: линија достигла крајње одредиште: Цариград

— 22. новембар 1922: линија је званично отворена

Почетком 1923. године линија је скренута на Београд где се обављало ноћење уместо у Араду. Како се ноћним задржавањем губило доста времена, убрзо је организован ноћни лет те је линија постала континуална.

Због окупације Рура, немачка влада је 1925, године забранила прелета ње своје територије те је линија током извесног времена одржавана без међуслетања у Нирнберг-Фирту. МеБутим, због кварова на моторима принудна слетања су била честа, те су немачке власти плениле авионе и хапсиле пилоте. Решење је нађено надлетањем Швајцарске и Тирола (Париз — Стразбур — Базел — Инсбрук — Беч — Праг итд). Већ 1926. године немачка влада је поново дала дозволу за надлетање немачке територије. Почетком 1925. године име компаније је промењено у „Међународна компанија за ваздушну пловидбу (ЦИДНА).

Напомена: 0 овој теми је објављен чланак у „Филателисти" бр. 147 из септембра 1973. године, страна 3—6.