Филателиста

2. ILUSTROVANA POSTANSKA KARTA

Mora da odgovara najpre određenim dimenzijama (9%x 14 cm ili 10,5 x 15 cm), sem ako se ne radi o starim razglednicama koje se mogu prihvatiti takve kakve su; zatim, karta mora da ima najmanje 75% površine jedne strane pod ilustracijom i da je u potpuno ispravnom stanju.

Ne mogu se prihvatiti poluilustrovne poštanske karte, čak ni ako imaju Žig prvog dana, montaže, isečeni kolaži, kao ni crteži koji predstavljaju kopiju marke.

Korišćenje ilustrovanih poštanskih karata „sa više motiva” ne preporučuje se ako se može dobiti druga karta. Korišćenje takvih karata se ne prihvata sem ako motivi na karti ne odgovaraju apsolutno motivu na marki.

Veliki broj kolekcionara i kreatora таksimumkarata se pitaju da li se mogu koristiti razglednice štampane posle izlaska i promocije određene marke, kao i stare ilustrovne poštanske karte, posebno one koje su već putovale: ove dve kategorije karata mogu se koristiti bez ograničenja ako odgovaraju uslovima koje smo već naveli. Kad se radi o kartama štampanim posle uvođenja dotične marke u tečaj, normalno je da nalepljene marke budu žigosane žigom koji trenutno važi. Što se tiče vrlo starih ilustrovanih karata, koje su bile u opticaju ili putovale ili ne, one će biti dragoceni dođatak naporu' kreatora s obzirom na njihovu starost i malobrojnost sačuvanih primeraka. i

Privatna izdanja na kojima je reprodukovan neki dokument ili motiv datuma kasnijeg od izdanja marke koje se Koristi, moraju se koristiti uz preduzimanje svih mera provere veze marke i motiva.

3. OTISAK POŠTANSKOG ZIGA

Zna se da poštanska marka mora da bude poništena žigom pošte zemlje koja je marku izdala. Žigosanje može da bude obično, žigom prvog dana (u nekim zemljama i žigom zadnjeg dana), prigodnim ili privremenim žigom.

Žigosanje izvršeno od strane neke filatelističke organizacije ili drugog tela, ne prihvata se ako žig nije odobren od strane pošte i ako nema ime mesta i datum žigosanja. Zig je utoliko vredniji ukoliko na njemu ima ilustracije koje kompletiraju na skladan

TU marku i ilustrovanu poštansku karu. Najčešće. dva od tri osnovna elementa maksimum karte (KM) su poštanski: marka i žig. U zemljama u kojima poštanske uprave emituju i ilustrovane poštanske karte u formi celine, dobiće se filatelistički objekti koji su 100% poštanski (budući da su sva tri elementa KM poštanska).

Objašnjavajući karakteristike tri osnovna elementa KM precizirana u statutu, treba

obratiti pažnju na značaj poštovanja opisanih elemenata.

Stepenovanje slaganja motiva, vremena i mesta pruža mogućnost vrednovanja KM počev od deklaracije „zađovoljava” (dosta dobro) do „izuzetno”, odnosno maksimalno

родидагапје i dopunjavanje osnovnih еје-

menata.

Već na samom početku treba podvući da poštovanje sva tri data elementa predstavlja uslov „sine qua non”. MNastojanje đa

se principi makar i delimično izbegnu ili izobliče predstavlja atak na maksimafiliju, pasiju koja predstavlja izuzetnu priliku svakom kolekcionaru da bude kreator, realizator i kolekcionar maksimumkarata.

Maksimafilija nema neki određen datum i dokument zvaničnog karaktera o svom postanku, ali se razvija, afirmiše i nameče poštovanjem strogih pravila:

a. SLAGANJE MOTIVA

Mora da postoji između marke i ilustracije na karti i u mnogo slučajeva se kompletira žigom (posebno ako je i on ilustrovan) jer na njemu često postoji tekst koji ima veze sa kartom i markom.

Slaganje motiva može da varira od „,minimuma” do maksimuma”, što zavisi od kvalitativnih elemenata, koji se kreću, kako smo već naveli od „zadovoljava” do „izuzetan”, U današnje vreme postoji mišljenje, rasprostranjeno kod kolekcionara tematske filatelije, da KM mora da da i više, to jest: bilo na karti (u slučaju kada marka predstavlja detalj ili fragment slike), bilo na žigu, mora da bude neki zajednički detalj za sve tri elementa KM.

b. Slaganje mesta

Ime mesta na žigu mora da ima vezu sa sa motivom marke i sa ilustracijom na karti.

Međutim ovo se odnosi na spomenike, pejsaže ili naselja a situacija je nešto drugačija kad su u pitanju ličnosti, istorijski događaji i slično, primerci flore i faune jedne zemlje i razne sportske discipline.

U slučaju da je kao motiv marke i ilustrovane poštanske karte ličnost, izabraće se žig mesta koje ima neke veze sa ličnošću a u vezi je sa obeleženim događajem vezanim za ličnost: rođenje, smrt, aktivnosti i slično.U ovom zadnjem slučaju, ako роstoji naselje koje nosi ime ličnosti i u njemu pošta, žig te pošte bi bio najpoželjniji. :

Када je marka posvećena nekim događajima, žigosanje će se obaviti u mestu u kome se događaj odigrao, ili u mestu u kome se deo događaja odigrao.

U slučaju KM sa motivima iz flore, Žig mora da bude iz zone u kojoj dotična biljka ili životinje žive. 1 |

Sve KM koje predstavljaju izvesne sportske aktivnosti treba da budu žigosane žigovima pošta mesta u kojima su te aktivnosti najizraženije (zimski sportovi centri, vazduhoplovni centri, olimpijska naselja i građovi domaćini sportskih susreta itd).

Sto se tiče žiga „prvi đan”, on će зе Коristiti samo u meri u kojoj predstavlja neku vezu sa mestom i motivom marke.

Sve KM na kojima su predstavljena umetnička dela (slike, skulpture, mozaici, emajl, vitraži, tapiserije i svi muzejski eksponati ili eksponati umetničkih galerija) mogu se žigosati žigom pošte mesta gde se ta dela nalaze.

Poštanske marke koje predstavljaju bilo šta što je vezano za inostranstvo predstavljaju poseban problem:

— ako se radi o reprodukciji umetničkog dela ili ličnosti koja je po nečemu čuvena i značajna ili o temi i motivu koji se odnose na kosmos, jednom rečju o motivu značajnom za svet, budući da se to tako tretira, može se prihvatiti izuzetno, žig zemlje koja je emitovala marku, po mogućno-