Филателиста

Zatoa

ZAŠTO KASNI „FILATELISTA”

Pojava neredovnog iz!aženja časopisa počela je negde 1975. godine. i tada, a i sada, to su uslovljavali i subjektivni iobjektivni faktori. Naime, rad oko „Filateliste” se isključivo odvija na amaterskoj osnovi. Ceo posao, znači, pada na par ljudi ne samo oko njegove tehničke pripreme, već i prikupljanja članaka i drugog što je potrebno za njegovo izlaženje. Mali je interes članova SFS u tome da aktivno sarađuju na prikupljanju i pisanju građe za časopisi svi su saglasni u tome da je ovaj posao i rad prepušten uredniku ili predsedniku Izdavačkog saveta časopisa.

Drugi, glavni razlog, u poslednje dve godine, pored navedenih subjektivnih faktora, jeste finansijski razlog. Znači, u pitanju su ograničene finansijske mogućnosti Saveza. Izvršni odbor Saveza i Izdavački savet časopisa su u dilemi kako namaći finansijska sredstva za časopis. Jer dosadašnji način finansiranja časopisa, isključivo od članarine, apsolutno je nedovoljan prema sadašnjim troškovima štampanja i za jedan broj časopisa godišnje. Tako je u prošloj, a i ovoj godini na ime članarine 'ukupno prikupljeno do 200.000, - dinara, a časopis, odnosno njegov uobičajeni tiraž stoji 350.000, - dinara za jedno izlaženje. Zbog toga smo ovaj broj i upriličili kao dvobroj, isključivo iz finansijskih razloga. Ovo ukazuje i na to da Savezu za izdržaуапје kancelarije i drugih troškova koje Savez ima, od članarine ne ostaje ni dinara. O ovome pitanju se moramo dogovoriti na narednoj godišnjoj skupštini (koja će se

održati krajem aprila o.g.), jer će izlaženje časopisa ubuduće biti Još teže i komplikovanije, dane kažemo da ga na dosadašnji način nećemo moći ni izdavati.

Zbog toga interesovanje i reagovanje članova SFS za njegovo redovno izlaženje ocenjeno je pozitivno, jer je sigurno da ovo reagovanje i interes za časopis podstrekava i Izvršni odbor i Izdavački savet na dalje napore u iznalaženju finansijskih mogućnosti za njegovo redovnije izlaženje, pa makar ijednom godišnje. Ovo ne samo radi kontinuiteta u izdavačkoj delatnosti već i zbog tradicije SFS na tom planu.

Stevo Bačić

HRONIKA

FILATELISTA nije izlazio od decembra 1984. godine. Hronika zbivanja, u međuvremenu, ispunjena je brojnim aktivnostima filatelista širom zemlje. Pa ipak, u ovom dvobroju, ne možemo javiti o uključivanju novih članova i osnivanju novih društava;ne samo zbog toga što takve vesti nismo primili, nego i zbog vidljive tendencije osipanja članstva. Na osnovu podataka o članarini koju su filatelistička društva uplatila za 1985. godinu, može se izvući isti zaključak, konstatujući, pri tome, da je ubrana rekordno mala članarina u godini u kojoj su, inače, sve pozicije troškova rekordno rasle. Valjda i u tome ima nekakve logike.

Sada je, naravno, na filatelističkoj organizaciji i društvima da povedu akciju da se takvo stanje promeni.

Po ustaljenoj praksi, pripreme za učešće jugoslovenskih filatelista na BALKANFILI X otpočele su sa dosta zakašnjenja i diskusija o nadležnostima u uslovima velike besparice. Savez filatelista Srbije preuzeo je organizaciju tog posla na osnovu saglasnosti drugih saveza iz UFSJ.

Do kraja 1986. godine jugoslovenski filatelisti doneće odluku o organizaciji Izložbe balkanskih zemalja BALKANFILA XI u Jugoslaviji.

Kada je reč o izložbama, i dalje nas izlasci na međunarodnu scenu podsećaju na poznate stavove po kojima bi više jugoslovenskih takmičarskih izložbi podiglo nivo zbirki i proširilo broj izlagača koji, na osnovu visokih domaćih priznanja, mogu izlagati i na međunarodnim izložbama.

Ovakvu orijentaciju podstiču i programi mnogih ustanova kulture (muzeja, galerija, biblioteka itd.) u čijim su prostorima realizovane do sada najuspešnije jugoslovenske izložbe.

Protekla godina obilovala je društveno-političkim, privrednim, kulturnim, sporstskim i drugim događajima od kojih su mnogi obeleženi izlaskom prigodnih filatelističkih izdanja, otvaranjem filatelističkih izložbi i štampanjem prigodnih filatelističkih publikacija. Ovakve

A –——_ ____________

1