Филателиста

1918—1988

Крајем 1915. године почела је снажна непријатељска офанзива, тако ла је српска војска пред много надмоћнијим удруженим снагама Аџстро-Немаца (5. Х 1915) са севера и Бугара (14. Х 1915) са истока била принуђена да одступа, напусти земљу и повлачи се преко Албаније према Јадрану, где су је прихватили савезници. Нарочито је огорчен отпор пружен у Београду (5—10. октобра 1915).

ситног новпа у коме је владала оскудица. Из Приштине је депо пренесен у Призрен где су се на тамошњој пошти продавале све вредности. За поштанске сврхе у то време коришћене су само вредности од 5 и 10 пара. Иначе, српска влада је стигла у Призрен 17. новембра, а 23. је спалила своју архиву — пред повлачење кроз Албанију. Територија Србије напуштена је 28. новембра 1915. године. Део

У тим тешким данима пуштега је у промет серија марака и карта „Краљ Петар на бојишту" која приказује старог краља како са групом официра посматра борбу код села Даросаве. Крајем октобра депо марака је због продирања непријатеља морао бити пресељен из Крушевца у Приштину, а 2. н0вембра на тамошњој пошти почела је продаја тих марака од 5, 10, 20 и 30 пара, да би становништво могло њима да се користи уместо

марака евакуисан је али због тешког транспорта марке су спаљене у Пећи. Извесне количине запленили су окупатори.

Црна Гора се одмах на почетку рата сврстала уз Србију и имала

извесних војних успеха (наступање према Сарајеву). Касније, црногорска војска је била принуђена на одступање те је јануара 1916. године капитулирала, а земљу су окупирале аустроугарске трупе.

ДВА ПОЗНАТА ПИСЦА-НОВИНАРА О РАТОВИМА 1912—1915. ГОДИНЕ

Егон Ервин Киш (1885-—1948), немачки новинар и писац, марксиста и борац интернационалне бригаде у Шпанији, живео је и радио у Прагу, али је дуго боравио и у Берлину, Паризу, у САД н Мексику.

Дела: „Запиши то, Кипи", „Цареви, попови, бољшевици", „Е. Е. Киш има част приказати вам Рај Америку", „Тајне Ки не", „Мексико“ и друго.

Киш је три пута био У Југославији: У балканском рату боравио је у Црној Гори и тада начинио интервју са краљом Николом; у првом светском рату борио се као аустроугарски војник на Дрини и у Србији (тада је водио дневник); године 1946. бао је у Београду и у још неким местима сакупљајући материјал за серију репортажа о нашој земљи (присуствовао је и суђењу Дражи Михаиловићу). Због болести прекинуо је пут и вратио се у Праг где је убрзо умро. Тако је његова књига о новој Југославији остала недовршена.

За нас је најинтересантније његово војевање у првом светском рату. Сваки дан је у бележницу записивао шта се дешава и како живе и мисле он и његови другови. Поштујући пре свега истину, Киш слика торким речима и једну и другу страну; У више наврата говори о вешању и стрељању српских сељака који су, наводно, указивали на кретање трупа; диви се храбрости српских бораца H каж: „Сјајни су момци ти Срби, знају како ваља бранити своју земљу“. Отворено и па драматичан начин описује пораз Аустро-Угарске у церској бици, па у дневнику бележи „Армија је потучена и налази се у безглавом, хаотичном бекству... јелна потучена армија, не, једна разуларена руља јурила је У безумном страху према граници... Срби су артиљеријским зрнима засипали цео друм којим је бежала наша армија избеглица". -.