Филателиста

1918—1988

1917. и после октобарскг револуције добровољци су преко Сибира, Јапана и Азије пребачени на Солунски фронт. Један део је из Архангелска бродовима пребачен у Енглеску и Француску, па затим на Солунски фронт.

За кореспонденцију бораца [ добровољачке дивизије служиле су „дописне карте српских ратника" уз ознаку пука (1. до ТУ). Ове карте су врло ретке.

До пролећа 1918. године у Солун је стигло око 4000 добровољаца из Америке нпр. чета „Зрински" формирана у Питсбургу, Словенци из Кливленда, исељеници из Јужне Америке итд.) и око 13 хиљада из Русије (Прва и друга добровољач-

ка бригада). Необучени добровољци из Америке и борци Друге добровољачке бригаде распоређени су по свим јединицама

Од Прве добровољачке бригаде коју су чинили 1. и 2. пук и од 2. Вардарске бригаде (21. и 22. пук) која је била у оквиру Вардарске дивизије, образована је Југословенска дивизија, а она је ушла у састав П армије. Према томе, жигом Вардарске дивизије (ознака „бр. 216") од 15. фебруара 1918. године користила се Југословенска дивизија. Она је имала врло значајну улогу при пробијању Солунског фронта. На Солунском фронту се 1918. године, у оквиру српске војске, 60рио и батаљон добровољаца Чеха и Словака.

ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

На Солунском фронту су вођене позиционе борбе све до јесени 1918. године. У међувремену, током тога лета, Савезници су одлучили да се овде крене у офанзиву. Нови командант, француски генерал Франше д' Епере, у договору са регентом Александром и начелником Штаба војводом Живојином Мишићем, на основу плана српске Врховне команде, одлучио је да главни удар изврши Тип српска армија ојачана са две француске дивизије, на одсеку измеБу Ветерника и Доброг поља (планина Ниџе).

Вељко Станојевић: „Пробој Солунског фронта", слика великог формата, приближно 3Х2 м (Народни музеј, Београд); последња вредност из серије „Историјски догађаји".

У зору 15. септембра после артиљеријске припреме која је трајала 22 часа, пешадијске јединице Друге

српске армије (Шумадијска, Тимочка и Југословенска дивизија) као и француска 122. и 17. колонијална дивизија, кренуле су у напад. Утврђени Ветерник заузели су делови дивизије — 11. пук „КараБорђе" и 12. пук „Цар Лазар". Француска 122. дивизија и 6. пук Дринске дивизије освојили су Добро поље и Соко. Сутрадан је Југословенска дивизија заузела Козјак. Напредовање је незадрживо настављено, тако да је убрзо Бугарска избачена из строја (примирје потписано 29. ТХ). Борба са АустроУгарима и Немцима је настављена а муњевито напредовање ка Сави и Дунаву преузела је 1 армија (Дринска, Дунавска, Моравска и Коњичка дивизија): Врање је ослобођено 4. октобра, Лесковац 7, Ниш 11 октобра, а у Београд је 1. новембра 1918. године ушао 3. пешадијски пук Моравске дивизије. Пробој Солунског фронта знатно

је утицао на завршетак | светског рата: Турска је 30. октобра потписала примирје, а на Западном фронту је ово деморализаторски деловало на Немце, тако да је уз одлучно војно деловање Савезника, дошло до потписивања општег примирја 11. новембра. 1918 године.

19