Филателиста

ФРАНЦУСКО-СРПСКЕ ЕСКАДРИЛЕ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ И ЊИХОВА ПОШТА

При повлачењу српске војске због надирања Аустро-Угара, Немаца и Бугара " крајем 1915. године, повлачило се и малобројно српско особље које је чинило заметак српске авијације, а и француски пилоти, осматрачи и механичари који су као помоћ били упућени и деловали 1915. године. Једини исправан српски авион којим је пилотирао поручник Миодраг Томић, превезао је децембра 1915. генерала Петра Бојовића из Драча у Скадар, док су француски апарати пребацивали болесне и рањене француске официре (на пример, поручника Мирослава Растислава Штефаника, словачког добровољца у француској војсци, који је иначе летео 1915. изнад Србије – касније министар војни у првој влади Чехословачке).

Мирослав Растислав Штефаник

(+19819)

У главном штабу француске Врховне команде, 30. маја 1916. године донета је одлука о саставу, распореду и снабдевању „авијатике" на источном фронту (Солунски фронт). По тој одлуци, француска авијација састојала би се од седам ескадрила: МЕ 85, МЕ 86, МЕ 88, G 89, У 90, М 91 УМ 93, а српска од пет ескадрила: МЕ 82, М 84, М 87, МЕ 98 и МЕ 99, што је значило да су, на пример, три српске ескадриле опремљене апаратима типа Морис Фарман (МЕ), а по једна авионима Њепор (М), односно авионима типа Воазен (У).

Због недостатака људства и неких техничких проблема није било могуће оформити чисто српске ескадриле, па је српско летачко особље заједно са Французима упућено у ескадриле намењене за службу српској војсци. За шефа српске авијације постављен је мајор Роже Витра (Подег Утађ који је

14

раније, 1915, био командант француске ескадриле у Србији.

Ознаке су 1. [Х 1916. године измењене тако што је пред сваки број додата тројка, те су од тога дана ескадриле биле означене као МЕ 382, У 384, М 387, МЕ 398 и МЕЗ99. Следеће године ознаке француско-српских ескадриле су поново измењене, а по добијању нових апарата типа АН, Вгедџе! | рад, ескадрила 2 521 је добила ознаку АП 521, а остале, због различитих типова авиона у ескадрилама, биле су означене само дотадањим бројевима: 522, 523, 524 и 525. Иначе, ескадриле 384 и 387 биле су додељене српској Врховној команди и имале су седиште у Вертекопу; командант |! Армије располагао је ескадрилом 398, |! Армија ескадрилом 382, а || – ескадрилом бр. 399. Због расформирања | Армије, ескадрила бр. 399 додељена је |! Армији.

Пошто је током времена обуку прошао довољан број пилота, извиђача и техничког особља, начелник штаба српске

Врховне команде, 17. јануара 1918. године донео је решење да се српско особље прикупи и групише у две армијске ескадриле, једна код !, друга код !! Армије. У том смислу, ранија француско-српска ескадрила АЛ 521 постала је Прва српска ескадрила са седиштем у Вертекопу, а током тога лета основана је Друга српска ескадрила при ! Армији са седиштем у Врбену и то од бивше француско-српске ескадриле бр. 525.

Пошта француско-српских ескадрила упућивана је углавном преко француске војне поште и носи поред поштанског жига (Тгезог е! розтез) са бројем 504, који је најчешће коришћен и печате разних формација, на пример: — округли прстенасти печат пречника 37/24 мм са двоструком спољном линијом и натписом АМАТОМ ЕНАМСА'5БЕ РЕ СГАНВМЕЕ ЗЕНВЕ, у средини РААС/ЗЕСТЕШН/504, тј. „Француска