Филателиста
Сарајево и Кисељак: око 2000 плавих шлемова опслуживаних поштама 655 и 658. У овој зони постављен је главни штаб снага тог сектора, чета при главном штабу, ваздухопловно одељење, медицинско-хирушка група, батаљон пешадије и батаљон инжињерије. Војна пошта 658 пуштена је последња у рад и то углавном за потребе батаљона инжињерије у околини Сарајеве.
Бихаћ: око 1350 плавих шлемова које опслужује војна пошта 656. Почев од октобра 1992. у муслиманском џепу код Бихаћа налази се батаљон пешадије, назван такође „пратећи батаљон“ (ЕОКРКОКМО 2). Наиме, основни задатак батаљона је да прати хуманитарне конвоје штитећи их и олакшавајући њихово кретање. Београд (Панчево): око 300 плавих шлемова опслужује војна пошта 652. Ради се о једном одељењу за логистичку подршку (В5УЕ) у Панчеву. После повлачења Француза у другој“ половини 1993, овде су дошли шведски „плавци“.
Сви припадници француског коптигента користе бесплатно пошту до 20 гр. после 24. јуна 1992. од када су у раду жигови за бесплатну поштанску службу (UNO Protection Еогсе). Пошта са овим
жигом се региструје и обрачунава на рачун дотичне земље. Подаци се затим преносе административној служби УН која надокнађује трошкове. Међутим, моTy се вршити све поштанске операције по тарифи у важности на територији Француске (чекови, препоруке и др.). За потребе ових пошта користе се ручни жигови са покретним датумом. Војне поште на територији бивше Југославије обрађују око 57 хиљада писама месечно за Француску и обратно. У јулујавгусту 1992. слато је 3 до 4 хиљаде писама недељно за Француску. Пошта различитих франпуских војних пошта централизована је у Загребу, где се укрцава у авионе који их испоручују војном центру за тријажу у Паризу (Сепше де Тп Агтсее). Она се затим шаље у поштанску мрежу и дистрибуира. Жиг на ковертама за бесплатну пошту
МАРКЕ У МАКЕДОНИЈИ
8. септембра 1991. године у Македонији је одржан референдум о суверености, уствари о независности ове републи-
. ке (то је обележено доплатном марком од 2,5 динара).
Прва редовна марка издата је тек 8. септембра 1992, на годишњицу референдума (види „Филателиста“ бр. 212, стр. 62). У међувремену коришћене су југословенске марке и целине. Ипаче, између СР Југославије и Македоније примењује се међународна тарифа почев од 15. маја 1992. године.
Почев од 29. априла 1992. као платежно средство користи се денар (у
20
почетку 360 денара = 1 немачка марка, сада 28 денара = 1 рРМ;у међувремену, маја 1993 „скинуте“ су две нуле).
У Уједињене Нације Македонија је примљена 8. априла 1993. године, као „Бивша југословенска република Македонија“ _(БЈРМ), због грчког оспоравања права на назив „Макелонија“. У Скопљу је 15. марта 1993. године извршена промоција програма издавања марака за 1993. годину и приказано је осам македонских марака из овог програма. Програм није у целини испуњен. Издате су следеће серије: