Филателиста

Војин Вишацки, Београд

ПОШТА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ЦЕНЗУРА (ТУ)

Други светски рат

(Наставак: Т - бр. 211, стр. 19-24 и П - бр. 212, стр. 37-51 и Ш - бр. 213/214)

НЕМАЧКА

Према одредбама уговора о прекиду ватре у току априлског рата 1941. г., а који се односио на обуставу операција између немачких и југословенских оружаних снага, поред безусловне капитулације, сви припадници југословенске војске морали су поћи у заробљеништво. (5)

У том циљу на подручју Југославије били су формирани сабирни логори за прихватање заробљеника. Тако су јединице 2 и 12 армије, формирале свака на свом правцу надирања прихватне логоре.

У Немачкој, логори су почели да се формирају већ септембра 1939. г. и функционисали су све до њиховог расформирања 1945. г., после продора савезничких армија на тло Немачке. (6)

Од многобројних врста логора, од интереса су за овај рад они логори у којима је функционисала поштанска и цензурна служба.

Стога разликујемо следеће логоре:

- ПигсћрапезТавег /Ошар/, збирни логор и међустаница за даљи транспорт.

- Mannschaftsstammlager /Stalag/, cny)xHo 3a пријем војника и подофицира.

- Offizierlager /Oflag/, служио за пријем официра.

Пошто из Дулага са специјалним цензурним жиговима, врло је мало позната, углавном од заробљеника из других држава.

Према извештају делегата, ови су логори велики и броје по неколико десетина хиљада заробљеника. Највећи се део налазио ван њих на принудном раду у тзв. „Рад-

„Ним батаљонима", а мањи део био је задужен за одржавање логора. У већини случајева у логору су били мешани заробљеници, међутим било је појединачно једне војске

ГРуси/.

Сваки је логор носио своју ознаку тј. шифру. Она је била састављена из три дела:

- Из ознаке врсте тј. да ли је 5еајав или ОПаг.

- Из једног римског броја који је означавао војни округ, на чијој се територији логор налазио.

- Из азбучног слова које је одговарало редном броју тог логора, која теку засебно за сваку врсту логора у појединим в. окрузима.