Филателиста

било и објављено. Међутим не искључујем могућност случајног пропуста. Зато сам се одлучио за истраживачки приступ, који у комбинацији чињеница и претпоставки баца више светлости на рад и постојање ове поште.

· Жиг поште Александрово нашао сам на поштанској целини са утиснутом вредношћу од 5 пара, издање 1911. године, каталошки број 71 по М. Вуковићу. Сам жиг је једнокружан, промера 26 мм, љубичасте боје. У средини жига је мост (правоугаоно поље) које носи датум (10. МГ 1913.), дан арапским бројевима, месец римским бројевима и вероватно четвороцифрена година (прва бројка “1" нечитка, али на основу довољно простора између ознаке месеца и бројке “97 може се претпоставити њено постојање. Иза последње бројке у ознаци године ("3") налази се усправни правоугаоник испуњен љубичастом бојом. Изнад и испод овог моста налазе: се сегментна поља. Горње сегментно поље испуњено је љубичастом бојом јачег интезитета. Разлог овоме је сигурно већи нанос боје коју је жиг примио са јастучета. Изнад и испод сегментних поља исписан је у лучном облику назив поште у ћирилици и латиници (АЛЕКСАНДРОВО / АГЕКЗАМРКЕОХМО). Међутим, када се мало боље погледа доње сегментно поље, лепо се види у његовом левом делу бело слово “07 и мало проблематичан део слова ћирилично “ш“. Све ово ме подсећа на познати жиг војне поште Прилип, који има црна сегментна поља са написом у њима Војна/ Пошта, белим словима (Сл. 1)2

Из датума у жигу (10. МГ 1913.) види се да је реч о периоду између потписивања мира са Турском, у Лондону, 17. маја 1913. и самог почетка српско-бугарског рата (Други балкански рат). У том периоду вршена је концентрација српских и бугарских војних снага (армија) на линији раздвајања (река Брегалница) и горе, на север стара државна граница. На полеђини карте, на месту где се обично означава датум и место одакле се пише стоји следеће: “10 Јуна 1913 / Горње Коњаре / на прузи КумановоСкопље". У тексту, поред осталог пише: “Ми смо овде у логору, врућина је дању..."

Из свега горе наведеног јасно је да се ради о ратном периоду, да је у питању војиничка преписка, Поред непознатог жига поште Александрово моју пажњу је привукло место одакле се пише, Горње Коњаре. Током истраживања, нисам располагао никаквим војним или каквим другим географским картама. Морам да признам да ми је пало на памет да је Горње Коњаре променило име у Александрово, али зар то српски војник не би знао Зато сам ову варијанту одмах одбацио и претпоставио да је то место некад могло да носи само турски назив. Потребно је значи истражити српско-турски рат 1912-1913. и то период који говори о експлоатацији терена после Кумановске битке, у рејону дуж пруге Куманово-Скопље. За овај период истраживања, осим добре књиге не располажем и даље адекватним географским картама, што отежава цео рад.

У експлоатацији Кумановске битке за 12 октобар (1912) командант 1 Армије издао је заповест ОБР 140 која гласи: “Наређујем: да 1 Армија продужи гоњење и то: (под ставком два) Дринска дивизија | позива правцем косом између Пчиње и железничке пруге".

За 13 октобар, командант 1 Армије издао је заповест ОБР 160 (под ставком 3) "Дринска дивизија ! позива зауставиће се на истој истој коси где је сад, у висини железничке станице Хаџалар - Студена Бара, извиђајући такође енергично правцем ка... "7

Анализирајући цитирано под ') и) привукла ми је пажњу железничка станица Хаџалар - Студена Бара. Турско име, а налази се на прузи! Студена Бара би могла да буде Скопска равница која по својим орографским особинама у зимским месецима слободно може да понесе то име. Из ове анализе немам аргуменат да је железничка станица променила име у Александрово. Имам само претпоставку, а то није довољно. Пратећи даље операције 1 Армије на овоме простору нисам ништа више нашао.