Филателиста

Односи Србије и Бугарске као савезника у рату поремећени још док Једрене није било пало, знатно су погоршани у априлу а у јуну 1913. доживљавају кулминацију. Одлучио сам се да потражим податке о српско-бугарском рату 1913. године. Овде сам у старту био у много повољнијем положају јер сам уз књигу имао и војне карте, које су радили питомци друге године више школе војне академије. Пре ишчитавања књиге прво сам погледао све карте. Нашао сам карту коју је урадио поручник-питомац Никола Павлић, “Јужни део ратишта / Вардарско-Струмско војиште / 1:200.000" (На слици је приказан само део карте). Одмах сам нашао село Горње Коњаре и изненадио се кад сам видео да није на прузи. Јужније од њега, али на самој прузи налазим место где је исписано Александрово. Сада је било потребно ишчитавати књигу и тражити везу Хаџалар (моју претпоставку) - Александрово - Горње Коњаре.

Ратни састав Српске војске у Другом балканском рату био је нешто измењен у односу на српско-турски рат. Неке дивизије промениле су армије. Врховна команда формирала је наново три армије, Команду косовских трупа, као и трупе ван армијског састава, односно на непосредном расположењу Врховне команде. Трупе ван армијског састава служиле су Врховној команди као резерва и биле су лоциране у позадини, спремне за испомоћ армијама на фронту где се за тим укаже потреба.

На дан 24. маја 1913. године, између осталог, под насловом “На непосредном расположењу Врховне Команде" под тачком 1. Коњичка дивизија, помоње се штаб у селу Александрову (Хаџалар). Са овим податком долазим до аргумента да је бивша турска железничка станица Хаџалар променила име у Александрово, као што је и жиг поште на карти. Овим је решена веза Хаџалар-Александрово, али је остало отворено питање какве то везе има са Горњим Коњарима. Пошто се овде ради о штабу Коњичке дивизије, одлучио сам да пратим операције Коњичке дивизије.

Почетком априла 1913. године Врховна команда вршила је груписање 1 Армије у сливу Вардара. “Цела Коњичка дивизија у Нишу од 7. априла 1913. године".

Распоред Српске војске на дан закључивања мира са |LyPSKOM (17. маја). 1 Армија под тачком 3. Коњичка дивизија код Ниша (3 пук у Скопљу).

Већ смо видели да је 24. маја 1913. године штаб Коњичке дивизије био у селу Александрову.

Глава пета,"Стратегијски развој српске војске", Поглавље 1. Дванаестог јуна, када су Бугари отпочели са нападима на Злетовској реци, Врховна команда упућује Коњичку дивизију у састав 1 Армије у циљу појачања ове армије.

Глава десета, “Обострани распоред снага пред битком" (Брегалничка битка) под 6) 1 Армија тачка 3. Коњичка дивизија, која је 12. јуна пошла из долине Пчиње село Горње Коњаре...75) Коначно, веза и аргументи су ту.

Жиг поште Александрово је бивша турска железничка станица Хаџалар. штаб Коњичке јединице налазио се у селу Александрову. Логор Коњичке јединице налазио се у селу Горње Коларе. То се види из цитираног садржаја карте, на почетку чланка. Пре него што пређем на комбинацију претпоставки, направићу једну малу дигресију.

У ПТ Веснику број 3. од 15. марта 1913. године, у тексту “Распоред особља у освојеним крајевима" каже се: "... Наредбом начелника штаба Врховне команде од 21 пр. месеца... досадашње поштанске и телеграфске станице, које су дејствовале као засебпе, имају се од 5. марта ове године спојити и почети дејствовати као спојене под називом Војне поштанско телеграфске стапице..." Даље се наводи списак пошта и имена особља. Прокоментарисао бих наглашене делове текста.

Војне поште су отваране углавном редом, како су заузимана поједина места, можда не одмах већ по потреби. Значи, већ 1912. године услуге тих пошта су могла да користе само војна лица. Од 5. марта 1913. године, поред војних лица њихове услуге могу да користе и грађанска лица - цивили, али и даље ове поште задржавају војни статус. Решењем Министра Грађевина од 2. септембра 1913. године,ове поште губе војни статус и почињу да раде као редовне.