Филателиста

Крајем септембра 1867. године у Војном заводу у Крагујевцу израђена су троја кола са четири точка (једна "федерлија", и 2 без федера). Ова кола су испробана на релацији Београд - Брзан и натраг, али извештаји о њиховом квалитету нису били задовољавајући. То је дало повода да се поруче кола у Грацу и то 15 комада на федере и 35 без федера. Већ 15. августа 1868. године приспело је 26 поручених кола, а у Београду примио их је поштар Михајло Пиперин, 6 комада додељено је београдској пошти, 3 Смедереву, 4 пошти Брзан и Алексинац, 2 Јагодини, по једна поштама Гроцка, Сараорци, Јовановац, Велика Плана, Параћин и Пожаревац. Одмах по пријему ова кола су стављена у саобраћај на релацији Београд - Брзан (београдским колима). Остале поште на релацији Београд - Алексинац укључивале су се у саобраћај само у случају већег промета.

Из Савеза филателиста Југославије

ОСНОВАН САВЕТ ЗА РАЗВОЈ ФИЛАТЕЛИЈЕ

Председништво Савеза филателиста Југославије, на седници 3. јуна 1995. године донело је одлуку о оснивању Савета за развој филателије.

Као саветодавно тело Председништва СФЈ задатак Савета је да својом активношћу и расправама о актуелним питањима филателије доприноси њеном упапређивању и укупном развоју, разматра предлог издања марака и даје своје предлоге и сугестије у погледу мотива, тиража и сличног, организује дискусије на трибипама и другим скуповима филателиста, даје предлоге и покреће иницијативе за окупљање филателиста, за организовање изложби, промоција и других активности филателиста и њихових организација, својим радим доприноси пропагирању и ширењу филателије.

У Савет су именовани: Михаило Јањић - председник, Јован Ристић - заменик председника, Миломир Арсић, Војислав Беговић, Др Ненад Билбија, Радомир Бојанић, Зоран Бошковић, Драго Брајовић, Милан Вереш, Др Јован Величковић, Војин Вишацки, Пеко Дапчевић, Добривоје Герасимовић, Др Драгослав Ђукановић, Душан Јањетовић, Милош Јованић, Др Милорад Јосиповић, Ерих Кош, Александар Крстић, Александар Лепшановић, Златимир Маљица, Александар Мирковић, Др Војислав Мићовић, Владимир Мојсовић, Миодраг Мрђа, Димитрије Павловић, Богдан Петровић, Мирослав Петровић, Јордан Пешевски, Бранко Пророчић, Борисав Станковић, Нове Томић, Ђорђе Радичевић и Мирко Царан.

Председништво Савеза филателиста Југославије именовало је за атестаторг Александра М. Крстића, за следећа подручја: Србија (1840-1918), Црна Гора (1874 1918), Југославија (од 1921) са провизоријумима (1944-1945), ВУЈА и Барања и Темишвар.