Филателиста

Мишљења сам да су карте и писма са оваквим ознакама, у писмоносном саобраћају, из перида рата 1912-1913 и 1914-1915 године веома ретки те да захтевају посебну пажњу и обраду. Ми у нашој литератури немамо података о раду службених војних пошта, али служећи се принципима аналогије у истраживању, могуће је приказати и ову поштанску службу, ако не генерално онда као надоградњу. За ово што сам написао немам никаквих претензија да намећем нека своја сватања из ове области, и све треба прихватити као илустрацију.

Душан Мартиновић, Београд

СТО ГОДИНА ПРВЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ БЕОГРАДА

Кад је Душан Миличевић на над 26. 2. по новом, тј. 13. 2. 1896. по старом календару, ушао у неку од београдских књижара и купио разгледницу са мотивом Београда, исписао поруку брату, уредно франкирао са 10 пара, те је предао у пошти на београдској железничкој станици, није могао ни да сања да ће то што је учинио, постати за сто година изузетно важно за картофилију и поштанску историју уопште. Разгледница коју је одабрао Душан да би је послао свом брату Милутину у Течен, Буковина (тада Аустрија), данас носи титулу најстарије разгледнице не само Београда, већ целе Србије (видети насловну страницу часописа).

Ова рагледница је више од десет година круна збирке разгледница Београда 1996-1941, познатог београдског колекционара и излагача Д. Грујића. Као и многи други значајни филателистички објекти и овај има своју историју. Пронађен је у гомили разног филателистичког материјала у једном влажном, трошном подруму, али на срећу била је међу оним комадима које влага није оштетила или уништила. Једно време је ишла из руке у руку, од једног трговца до другог, све док Грујић, мало знањем а више интуицијом (у то време није објављен ни један рад о разгледницама) није уочио, или прецизније речено, наслутио њену историјску вредност. Уследиле су године трагања, упоређивања, испитивања, све док се није са сигурношћу могло тврдити: ова разгледница је до данас најстарија позната разгледница Србије. Старија не постоји!

Ова разгледница је типична за тај период: димензије 142 пута 88 мм (уклапа се у стандард од 140 пута 90), рађена је у вишебојној хромолитографској техници у уметничком атељеу Карла Штикера (Кам 5шекег) у Минхену. Адресна страна је састављена од адресних линија и украсног оквира сличног оквиру на тадашњим српским дописним картама. Супротна страна је укомпонована од натписа, вињете и београдских мотива. Натпис "Поздрав из Београда" је на спрском језику, ћирилични, што наводи на помисао да Штикер није издавач већ само штампар. Натпис на српском језику говори да је намењена за српско тржиште, а могућност да је рађена као извозни артикал је минимална. Атеље Карла Штикера је потписан на немачком, латинично уз леви руб разгледнице без карактеристичног натписа "Мепав" па и то указује да је уметнички атеље Штикер само штампар.

Ко је издавач ове прве српске разгледнице7 Три чињенице указују да је то Велимир Валожић. С. Мијалковић у Поштанско-телеграфском веснику број 12 из септембра 1897. године пише: '".. у Србији је прву поштанску карту са излгедом Београда издала прошле године (1896) књижара Валожић...". Друго, из 1897. године се појављује неколико примерака скоро индетичне разгледнице, Али са натписом издавача Велимира Валожића, Беград. И треће: из 1896. године се јављају разгледнице других градова истог издавача, па би било чудно да Валожић ради серију разгледница