Филателиста

Поштанска служба у Алексинцу у Х1Х веку

Алексинац лежи у истоименој котлини, која се пружа од Мезграјске пречаге до Сталаћке клисуре, на саставу долина река Моравице и Јужне Мораве! Лежи на друму којим се кретала целокупна трговина између Турске и Србије. Порекло имена остало је неразјашњено.

Посебним Хатишерифом из 1830. године Србија је остала и даље у зависном вазалном положају од султана, али је добила независну унутрашњу управу као и право на самостално уређивање поштанског саобраћаја на своме подручју. Алексинац је ослобођен децембра 1832. године и због свог изузетног теографског положаја постао важна станица за поштански саобраћај.

Формирање мезулана

Већ у мају 1833. године, када је кнез Милошева војска запосела ослобођене крајеве, долази до формирања поштанских станица, мезулана, у Србији.2 Заједно са другим већим местима у тадашњој Србији Алексинац бива повезан мезуланском везом за Крагујевац.

Након Расписа из 1835. године, на основу којег се мезулане могу продавати на лицитацији на одређено време, мезулану у Алексинцу закупио је Јованча Михаиловић Сређивањем прилика у Србији јавља се потреба за подизањем одговарајућих зграда за потребе поштанског саобраћаја. Нова зграда мезулане у Алексинцу подигнута је 1839. године, када поново постаје правитељствена (државна).“

Унапређење поштанског саобраћаја у Алексинцу било је изузетно важно због његовог положаја уз Цариградски друм, који је после Једренског мира, закљученог 1829. године, сматран за политички неутрално земљиште. Овим друмом су поред татара београдског везира путовали и татари страних држава: Енглеске, Аустрије и Француске 5

Курирске везе

На основу уговора између кнеза Милоша и Енглеске Алексинац постаје од 24. септембра 1837. године до 22. јула 1855. године средиште курира енглеског конзулата који је у Алексинцу енглеску пошту примао и по татарину даље експедовао.9 У писму упућеном кнезу Милошу 13. (25 .) септембра 1837. године пише да је

„овде у варош Алексинац од енглеског конзула посланик један приспео, који је пошту енглеску са собом донео, коју је по татарину одмах у Цариград отправио и који ће у будуће овде седити и пошту енглеску која ће овуда пролазити примати и експедитирати".7 У спровођењу енглеске дипломатске поште на релацији Земун Алексинац важну улогу је имао Риста Прендић. Године 1835. ступио је у српску татарску службу. Две године касније, на изричит захтев кнеза Милоша примио је