Филателиста

акту "Проекат о заведениу Пошта у Књажеству Сербин"' из 1841. године, који није био усвојен али представља једну од основа за увођење Устројенија из 1843. године, у другу класу пошта "спадају поште у Београду и Алексинцу".

Према овом Проекту у прву класу би спадала Главна пошта, док све остале поште, осим Београдске и Алексиначке спадале би у трећу класу. Међутим, према подацима из списа Управитељства поштанског у Алексинцу је отворена пошта годину дана касније, 1842. године 12

Устројенијем поштанског заведенија од 15. октобра 1843. године званично се уводи поштанска служба у Србији за јавни саобраћај. Чланом 2. Устројенија утврђују се четири главне поштанске линије. Међу њима се наводи линија која сиде од Београда преко Гроцке, Колара, Паланке, Баточине, Јагодине, Ћуприје, Параћина и Шупељака до Алексинца (тзв. цариградски друм). Чланом 3 одређене су "..сојузне линије између ове четири", међу којима се спомиње и линија "из Шупељака (Јовановац) преко Алексинца у Бању и одатле у Гургусовац (Књажевац)" 13

Промет поште у Алексинцу био је врло фреквентан. "Београдској и Алексиначкој Пошти нуждан је јошт по један Практикант, јер оне са садашњим персоналом врло теретно могу извршити послове своје" 1" Пошта Алексинац је дуго времена, поред главне поште у Београду, била једина пошта која је одржавала редовне везе са иностранством ка турској територији, док је главна пошта у Београду била у вези са поштом Земун у Аустрији >

Чланом 4. Устројенија поште и поштанске експедитуре деле се на три класе и то:

У прву калсу спада а) Београдска, са једним пост-мајстором и једним пост-официром; У другу класу спада 6) Алексиначка, са једним пост-официром и једним поштоношом; и

У трећу класу: в) све остале поште. 16

После доношења законодавног акта Устројенија поштанског заведеније формира се Управитељство поштанско. У извиштају привременог управитеља Уроша Боришева за 1844. годину наводи се да су формиране следеће установе: Управитељство поштанско, две поште - у Београду и Алексинцу, као и 22 постекспедиције17 У Главном извештају Попочитељства внутрени дела за 1844. годину, говори се о раду Поштаснког одељења у тој години. Ту се спомињу преговори за везу српске и турске поште, како би се писма, новац, аманети и драгоцености могли из Србије отпремати у Цариград, Серез, Солун и даље, и примати из ових места преко Алексинца; поштарина би се наплаћивала до Алексинца, а даље би плаћао прималац у Турској, и обратно. "Но званична писма наша као и турска отправљају се узајамно безилатежно." 18 Истиче се и потреба постављења једног турског преводиоца у Алексиначкој пошти, који би бележно адресе на српском и турском