Филателиста

12

Проф. др Милорад Јосиповић, Београд ЈУФИЗ 1Х -успела смотра југословенске филателије

Девета изложба Савеза филателиста Југославије је корак напред у односу на исту изложбу, осму по реду одржану 1995. године. Одмах треба рећи да је на ово значајно утицала улога "Југомарке" као покровитеља и излагача на изложби, Заједница југословенских ПТТ и Музеј ШТТ као излагач, као и подршка коју је пружила ПТТ Србије и Поштанска штедионица. Ова генерална констатација не значи да се следећа изложба не би могла организовати још боље и да на овој није било неких питања која су изазвала дилеме и незадовољства. Сала павиљона "Цвијета Зузорић" са солидним осветљењем и упадљиво бољим квалитетом изложака, као и са филателистичким материјалом који се могао набавити на самој изложби, учинила је да утисак о изложби буде још бољи.

Међутим, као и у мом чланку посвећеном прошле године поводом изложбе ЈУФИЗ УШ осећам потребу да се осврнем на неколико релевантних чињеница.

Прво, ова изложба је боља од претходне, пре свега, због броја и квалитета излагача, а посебно због броја нових млађих излагача што је од посебног значаја за развој југословенске филателије. Дуго се осећао застој у обнављању филателистичког подмлатка, тако да се чини да би ова изложба могла бити подстрек за напредак у овом правцу.

Друго, од посебног значаја за упознавање југословенске филателистичке јавности и за оживљавање интереса посебно за српску класику било је излагање збирке господина др Велизара Кардоша "Кнежевина Србија 1840-1880" и господина Михаила Јањића са жигом поште Студеничке, нарочито јер се ради о излошцима коју наша стручна и друга јавност може да прати само преко стручних часописа. Наравно, навођење ова два посебно позвана излагача чиним само зато што они нису били у такмичарској категорији, будући да би се ово такође могло односити и на збирке господина Војислава Мићовића и господина Миодрага Мрђе. Другим речима, посебан акценат стављам на ове излошке, јер ужи круг "повлашћених стручњака" који поједине раритете српске филателије могу да сретну на светским берзама није довољан да се створи шири интерес за сакупљање спрпских марака у нашој земљи. Јер, нажалост, у Југославији нема ни десетак озбиљних сакупљача српске класике, док је стање у предфилателији нешто боље. Тешко је замислити овакво стање на пример у Француској или Немачкој када не би постојао код домаћих сакупљача шири интерес за националну класику.

Треће, као и на свим ранијим југословенским филателистичким изложбама

формирање жирија и оцењивање експоната подвргнуто је различитим мишљењима.