Филателиста
29
године. Највећи број својих радова објавио је у предратном "Филателисти". Поред писања у часописима објавио је и неколико дела попут "Историја српске поште од 1866. до 1911." (штампано 1916. године у Берлину на немачком језику) и "Историја поштанских марака Србије" (из 1940. године, као прва свеска Библиотеке Југословеског филателистичког Савеза). Дероко је својим радовима и стваралаштвом поставио темеље српској филателији. Добитник је великог броја награда и признања међу којима се истиче Линдбергова медаља.
Дероко није први филателиста, који је писао о нашим маркама. Први стручни чланак из српске филателије објављен је у часопису "Аустријски филателиста" у броју шест из 1897. године. Чланак је написао капетан Шенек (Scheneck) из Граца по службеним подацима добијеним од Стевана
Поповића, инспектора српске поштанске управе. Од тада у разним часописима и новинама појављивали су се студије и натписи о српским маркама од страних и наших аутора.
Први састанци београдских филателиста, који су у то време означавани још и као "асталско друштво", одржавали су се у хотелу "Империјал" у Васиној улици до зграде старог универзитета. То је било уочи Првог светског рата. Прва продавница марака била је књижара Петра Ћурчића. Нешто касније марке је продавала и књижара Бреслауер и Соломон Коен, трговци и поштанским дописницама са сликама. За ову књижару каже се да је ушла у историју српске филателије јер је препродала једини познати пар српских новинских марака од једне паре са ликом Милана Обреновића, штампане као "тете-бецхе".
Прво српско филателистичко друштво основано је 17. септембра 1919. године у Београду под назвом "Српски филателистички клуб". Оснивачи су били Љуба ветковић, који је и предложио име, Мија Филиповић, Еуген Лутероти и други. рви председник је био Љуба Цветковић, а секретар др Вук Симић. Састанци клуба одржавали су се сваке среде у засебном одељењу радње Фрање Новака са почетком у 19 часова. Само два дана касније, 19. септембра, у Земуну је основана подружница -луба. За председника је изабран Коста Микшић, а за секретара Станислав Живчић. Због наглог пораста чланства састанци Српског филателистичког клуба су настављени у кафани "Код нове скупштине" поред хотела "Империјал". Тако је почео организовани филателистички живот у Србији.
Са избијањем Другог светског рата Српски филателистички клуб се угасио. Због тешких услова многи филателисти су морали да продају своје збире, а многе су и нестале у ратном пожару. Међутим, управо у том периоду је постојало доста филателистичких радњи, па се и организована филателија како-тако наставила. Већ после ослобођења настављени су филателистички састанци. Савез филателиста Србије је настао 1948. године са циљем да, између осталог, уједини рад филателистичких подружница и њених чланова, а већ годину дана касније, септембра 1949. излази и први број "Филателисте".