Филателиста

постојање два или више оштећења. Позиције 11 и 19 приказују ретуширање у области Ф док код позиције 21 нема ретуширања али је оквир доњег дела непотпун.

Пето до десетоструко линеарно увећавање марке је довољно да укаже на мања оштећења чији је опис ван домашаја овог текста. Описане и приказане грешке у клишејима су некад недовољно јасне, нарочито код марака са или врло мало или врло много боје код штампања, нарочито код тамнозелене марке од ! паре из 1868. године. Нека од оштећења могу да буду и отсутна, на пример грешке у натпису у положајима 8 и 18 код првог дела штампања из 1867. године. Код марке из 1868. године наилазимо понекад на прекиде спољње ивичне линије у дужини од 1/2 до 2 мм, којих често нема код штампања из 1867. године. Међутим, после прегледа великог броја марака оба штампања са сигурношћу тврдим да се свих 50 клишеја из 1867. године поново појављују у плочи из 1868. године.

(наставак у следећем броју)

Инж Ал. Ј. Петровић

ПОШТАНСКЕ УСТАНОВЕ У БЕОГРАДУ (одломак)

Када је царска аустијска војска 7. јула 1740. године напустила Београд (према уговору склопљеном 1. септембра 1739.) тврђава је била јако оштећена, а варош опустошена. Све аустријске установе биле су уништене. Али ништа се не спомиње шта је било са поштом.

Ни пре аустијског заузећа северних крајева Србије, а ни непосредно после тога нема помена о турској мензулани у Београду. Зна се ипак да су на цариградском друму после тога постојале труске мензулане, али се међу њима нигде не спомиње београдска. Можда у осамнаестом веку није ни постојала! Весници су тада носили само службену пошту од београдског везира порти и управницима других турских покрајна. Ти весници били су најповерљивији људи из везирове околине, можда и војна лица. Они су полазећи на пут из Београда као полазног места, узимали коње из везирове ергела и пратњу од јаничара а писма су примали непосредно из везирове канцеларије. Према томе може се са много вероватноће претпоставити да нарочите мензулане нису ни требале да буду у Београду.

Мустафа Селим ШЕ (1789-1807) уводи татарску службу, најпре према указаној потреби, а доцније и редовну. Један од најзначајних путева у