Филателиста
38
Марином Калезић, у овим данима даје печат југословенској поштанској марки и у најбољем смислу наставља традицију "југословенске школе сликања марака".
Да је то и заиста школа доказ су признања која су ya ta нашим поштанским маркама. Ђорђе Јов је за своје марке "туризам' освојио својевремено ласкаво признање "суптилан графички приказ, каквог данас нема у Европи" (15 италијанске филателистичке штампе). Мате Зламалик је
"освојио свет" својим минуциозним и препознатљивим решењима " марака на тему флоре и фауне. Андрија Миленковић је 1968. године освојио својом марком из серије "Уметност" високо признање "најлешша на свету", а Радомир Бојанић 1992. године, са спомен блоком "Европа ЦЕПТ' на тему 500 годишњица открића Америке. избио у сам врх светске ликовне елите креатора поштанских марака.
Спомињући "југословенску школу сликања марака", били бисмо неправедни према оној другој групи реализатора марака - према штампаријама и граверима, па да поменемо и њих.
Поред Танасија Крњајића, који се огледао и у ликовном обликовању бројних марака, као гравери, марке потписују и Борис Мо Сретен Бабић, Драган Андрић, Велибор Цветковић. Био је то период "златног реза" Завода за израду новчаница Народне банке Југославије, а издања наших марака ређена дубуком штампом, одликовала су се сигурним резом, префињеним нијансирањем и моделовањем лика и слике, па је тих година, реч је о периоду до 1980. године, и њихов рад сигурно значајно доприносио укупној ликовној презентацији југословенске поштанске марке.
Осим Завода поменимо и швајцарску штампарију Хелио Курвоазје, која годинама, па и данас штампа наше марке, остварујући у својој препознатљивој хелиогравури високе ликовне и естеске домете. Комбиновањем гравуре и офсета, посебном штампарском техником, аустријска државна штампарија је подарила значајна дела ликовне минијатуре какве су југословенске поштанске марке.
Продором нових техника и технологија штампе, офсет као главна врста израде, мења донекле стилски и ликовни утисак наше марке, али је и даље она у самом врху. Овом техником штампане су наше марке и у новосадском "Форуму", али и у Холандији, Великој Британији, Сједињеним Америчким Држава, некадашњем ДДР-у, па и у суседној Мађарској.
Можемо закључити да, у комбинацији сигурног ликовног цртежа, естеског обликовања свих елемената поштанске марке, преко гравуре до офсетних колорисања, југословенска марка има шта да поручи свету, има шта да покаже.
пр