Филателиста

10 ЈОРАМ УЕШСКОМС

ЕАТМИЗУ ЈАХЈА О СЕВОЗАМА, МАВКАМА 7, NOVINE IZ 1866. GODINE

Jovan Feličković

Od 1977. godine do danas upućeno mi je ncbrojeno puta refrensko pitanje „Šta Je Srbija broj 1 ?”, na koje danas prvi put pokušavam da odgovorim. Radi lakšeg razumevanja tcksta prikazana je klasifikacija tih maraka, sa oznakom štampanja i brojevima prema katalogu Jugomarke za 1991. godinu.

I štampanje puniji papir, II štampanje puniji papir, vrednosti 1 p 1/I; 2 p 2/I vrednosti 1 p 1/II; 2 p 2/II III štampanje tanak papir, IV štampanje obojen papir, vrednosti 1 p 1/IIHI; 2 p 2/III samo 1 p 1/IV

Do 1971. godine u katalogizaciji „grbuša” bilo je prihvaćeno da su postojala tri štampanja ı да је tamnozelena marka od dve pare (2/T) proba ili greška u boji. Kao marka od Jedne pare I štampanja smatrana je marka No. 1/III. Ovo mišljenje zastupli su Deroko (1) i svi strani autori, a kasnije preko njih i Ostojić, Verner, Rot i drugi istraživači maraka Srbije.

Veliki iskorak prema konačnoj klasifikacioji učinio je M. Vuković, 1971. godine, otkrivši u Državnom arhivu dokumentaciju o štampanju ovih maraka, koja je objavljena u nekoliko brojeva časopisa „Filatelista” (2). Tek tada se saznalo da su postojala četiri štampanja a za svako je bila navedena visina tiraža. Iz nađenih padataka se dalje saznalo da je izrekom tamnozecina boja marke 2/I za sledeća štampanja promenjena u smeđu, kao ı kojim su graničnim poštama marke dostavljene. Dokumenta međutim nisu pružala podatke o hartiji, gumiranju i nijansama boja maraka unutar pojedinih štampanja. Novom klasifikacijom pozabavili su se u Beogradu posebno M. Janjić i autor ovog članka, dok je na stranicama engleske filatelističke štampe, daleko od matice, ovo pitanje obrađivao P. Životić, predlažući novu klasifikaciju maraka za pcriod 1866/69, koja se međutim nije održala (3). Životićev članak izazvao je onda pravi mali rat na stranicama tog ı drugih časopisa, između M. Vukovića, M.Rašića i P. Životića, koji ipak nije razrešio pitanje klasifikacije, ostavivši za sobom veliku polarizaciju među ovom trojicom.

Klasifikacija koja je predložena istraživanjem u Beogradu pošla je od stanovišta da je štamparija uvek koristila istu vrstu hartije i isti tip gumiranja za obc vrednosti u okviru Jednog štampanja, da je u svom radu prvo utrošila celokupnu