Филателиста

4 ĐORĐE RADIČEFIĆ

O __ __ ____—_ ponekad nije jednostavno rastumačiti tekst i uveriti se u ono Što Je istraživaču potrebno ı što zna iz literature.

Prema sačuvanim zapisima, poštanske tarife su tada bile odredjene na bazi razdaljine izražene u efektivnim časovima putovanja kurira. Navodno, sve do kraja 1862. godine, pa i nešto duže, tarifa za obično pismo do 3 drama iznosila je | paru za svaki čas putovanja. Za svaki dodatni dram naplaćivano je plus 0,5 para. Za preporučena pisma postojala je dvostruka tarifa.

Nije poznato da li je sačuvana karta — skica mreže poštanskih stanica i normirane razdaljine u okviru otomanskog carstva. Zasigurno je postojala Jer je, na primer, kneževska srpska pošta tog doba imala poštansku kartu propisane maršrute i vremenske norme putovanja pošte.

Nadjena su pisma različitih destinacija, odnosno daljina putovanja za koje je naplaćena ista poštarina, obično 40 para tj. 1 groš. Izgleda da su neke važne relaci је bez obzira na daljinu imale istu poštarinu. Navodno je čak i relacija do Carigrada tarifirana takodje 40 para.

Kada su u pitanju destinacije, kao i vrste pisama, najpre treba reći da su u pitanju trgovačka pisma. Prepiska u okviru bosanskog vilajeta (Sarajevo-MostarBrod) ide na jednu do dve poznate trgovačke adrese. Poštanski saobraćaj sa drugim delovima carstva (Uskup, Filibe, Carigrad) takodje je trgovačkog karaktera. Nisu poznata pisma sa adresama u dalekim delovima carstva. Kada Je u pitanju prepiska sa inostranstvom, isključivo se govori o trgovačkim pismima. Skoro sva sačuvana pisma poslata su na poznatu trgovačku adresu u Trstu. Uz osmanski turski, adrese su pisane latinicom i ćirilicom. Koliko nam je poznato, nije sačuvano ni jedno pismo iz tog perioda koje je adresirano u suprotnom smeru, odnosno koje ima u dolasku žig turske državne pošte u bosanskom vilajetu. Ova činjenica može da posluži za neka dalja razmišljanja.

Obrada izloženog dela teme ne bi bila potpuna ukoliko ne postavimo odredjena pitanja, koja po nama nisu dovoljno razjašnjena. Evo nekih od takvih pitanja:

- Prispeće pisama iz onih mesta bosanskog vilajeta koja prema literaturi i sačuvanoj dokumentaciji u to vreme nisu imala poštu, osim pošte u Sarajevu i upotrebe žiga "Bosna" u takvim slučajevima u dolasku. Poznato Je naime pismo upućeno iz Livna za Sarajevo sa takvim karakteristikama. Мовисе је да пат još uvek nisu shvatljiva pravila, odnosno organizacija tadašnje državne poštanske službe i manipulacije;

- Način nastanka "mešovitih" frankatura (turski žig pošte u polasku i austrijska frankatura sa žigom pogranične pošte u Austriji). Postavlja se pitanje da li su i kako su ovakva pisma putovala od Sarajeva do Bosanskog Broda – da li su stvarno putovala turskom državnom poštom ili