Филателиста

Poništavanje franko maraka Crvenog Krsta

Videli smo u Uputstvu kako treba vršiti poništavanje doplatnih maraka Crvenog Krsta i gde se one lepe na poštanskim pošiljkama. Naročito je jednim stavom skrenuta pažnja da se žigosanja vrše čitko i jasno kako bi se olakšao rad celoj službi.

Pošte se nisu mnogo trudile da ispoštuju ovo pravilo. Primetio sam u PTT Vesniku, da su inspekcijski organi stalno upozoravali na nepoštovanje Pravilnika o žigosanju maraka. To se doduše odnosilo na žigosanje pošiljki koje su obuhvaćene redovnom poštanskom taksom. U jednom raspisu piše (kada se već preteralo s nepoštovanjem toga propisa) da će se službenici novčano kažnjavati. Ništa bolje nisu prolazile ni doplatne franko marke Crvenog Krsta. Ipak, one su sve poništavane žigom prijemne pošte i retko se dešavalo da ostanu neponištene. Retko se pojavi i neki primerak koji je umesto poništenja žigom poništen precrtavanjem (unakrst) mastiljavom olovkom, mada je i to bilo neispravno

Poništavanja porto maraka Crvenog Krsta

Sa porto markama Crvenog Krsta to već nije bio slučaj pa se javljaju razne kombinacije:

1. Poništavanja žigom odredišne pošte u kombinaciji sa i bez slovne oznake T:

2. Poništavanja unakrst mastiljavom olovkom u kombinaciji sa slovnom oznakom T, bez žiga odredišne pošte;

3. Poništavanja unakrst mastiljavom olovkom u kombinaciji sa slovnom oznakom T i žigom odredišne pošte sa strane na pošiljci;

4. Sigurno je da postoji i kombinacija, jedna od gore navedenih varijanti sa slovnom oznakom T + 0.50.

Primer pod brojem 1 je primena Uputstva u praksi - kako odredišna pošta treba da postupa sa porto markama na pošiljkama.

Primeri pod dva i tri su već neke kombinacije Uputstva i improvizacije. Poništavanje doplatne marke Crvenog Krsta unakrst mastiljavom olovkom bilo je dozvoljeno samo sprovodniku u poštanskom prevoznom sredstvu p:ilikom prodaje karata onim putnicima koji ulaze na usputnim stanicama. Tamo gde je žig odredišne pošte otisnut sa strane na pošiljci, van porto marke, a ona sama poništena unakrst mastiljavom olovkom, pretpostavljam da je pošiljka naknadno frankirana porto markom Crvenog Krsta, tj. posle otiskivanja žiga odredišne pošte. Rekao bih da je takva pošiljka frankirana pre od strane poštara koji je raznosio pošiljke primaocima nego da je frankiranje obavljeno u pošti. Ovakve manipulacije sam našao na pošiljkama iz 1957, 1958. i 1959. godine, a u pitanju su pošte BEOGRAD i SUBOTICA.

Porto umesto franko

Videli smo da je Specijal” objavio da su neke pošte porto marke Crvenog Krsta iz 1947. godine prodavale publici kao franko marke i to je proglašeno franko- provizorijumom. Kako je mogla da izgleda jedna takva pošiljka? Na primer, redovna dopisna karta – celina od 1.50 din. dofrankirana doplatnom porto markom Crvenog