Филателиста

49

UGOVORNE POŠTE NA TLU SR JUGOSLAVIJE

Jovan Ristić

Podstaknut jednim člankom gospodina Milana Pisarevića o ugovornim poštama u Kragujevcu, želeo sam ovom malom stludijom da prikažem funkcionisanje ugovornih pošta na teritoriji SR Jugoslavije i pomognem filatelistima koji se bave skupljanjem retkih poštanskih žigova.

Na sednici Upravnog odbora Zajednice jugoslovenskih PTT održanoj 5. jula 1994. godine, donešen je Generalni plan poštanske mreže SR Jugoslavije. Prema ovom planu Zajednica još uvek funkcioniše. Po njemu su, između ostalog, regulisane i vrste jedinica poštanske mreže. U članu 3.2.3. piše:

»Na osnovu asortimana i vrsta poštanskih usluga koje se obavljaju u jednica-

ma poštanske mreže za pružanje usluga korisnicima, ove jedinice imaju sledeće organizacione i funkcionalne oblike: = pošta sezonska pošta šalterska pošta ugovorna pošta.« Tako se, posle pedeset i pet godina ponovo pojavljuje pojam ugovorne pošte u našem poštanskom sistemu. Ova vrsta usluga, bila je na različite načine poznata u Kraljevini Jugoslaviji i dosta rasprostranjena (sreske, sudske pošte i dr.). Neka vrsta ugovornih pošta postojala je i u predfilatelističkom periodu u Kneževini Srbiji i realizovala se izdavanjem menzulana privatnim licima. No, tek donošenjem Generalnog plana 1994. godine, ugovorne pošte dobijaju svoju tačnu definiciju, zadatak i način funkcionisanja. U Planu piše:

»Ugovorma pošta ima, po pravilu, sve karakteristike pošte s tim što se organizuje na području na kome ekonomski i drugi razlozi opravdavaju funkcionisanje ove vrste jedinice poštanske mreže za pružanje usluga korisnicima.«

Ekonomski razlozi su bili odlučujući u donošenju ovakve odluke. U periodu pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, vršen je ubrzan razvoj poštanske mreže. Pošte su otvarane iu najmanjim naseljenim mestima, a nije bio redak slučaj da pošta stigne na određene lokacije i pre struje. Odluke o otvaranju pojedinih pošta donosile su se bez većih analiza, često samo na zahtev osnovnih organizacija Socijalističkog sveza radnog naroda (SSRN). Ekonomsko opterećenje zbog poštanskih jedinica koje su radile sa minimalnim ili skoro nikakvim prometom, postalo je previše veliko.

Uvođenje ugovornih pošta omogućilo je opstanak nerentabilnih poštanskih mesta, ali i razvoj privatne poslovne inicijative. Prema sposobnosti zakupaca, ugovorne pošle su se pokazalei kao vrlo isplative. Sa svakim zainteresovanim zakupcem sklapan je poseban ugovor u kome je tačno definisan obim rada ugovorne pošte,

| \