Филателиста

19

tara do primorja. Transport osuđenih iz istražnih zatvora do luke Bakar nije bio ništa humaniji nego što je bio onaj ratnih zarobljenika od sabirnih do definitivnih logora. Iz luke (Bakar), zatočenici su prevoženi brodovima do ostrva, najčešće Punatom.

Na susednom ostrvu Sveti Grgur postojala su četiri logora: dva muška i dva ženska, ali ne istovremeno.

Na Golom otoku ništa nije bilo prepušteno slučaju

Jedno od drastičnih osujećenja (pored sna, hrane, vode, ljudskih kontakata) bilo je uskraćivanje mogućnosti dobijanja vesti o rodbini. Ipak, posle previspitavanja logoraš je sticao pravo članstva u kolektivu kojim se pošteđuje individualne patnje; od tada je izložen samo kolektivnim oblicima šikaniranja.

Članovi kolektiva sticali su pravo da pišu svojim porodicama, po nahođenju sobnog starešine, dopisnicom uniformnog sad:žaja koji je glasio:1

Dragi moji, ne brinite za mene. Dobro sam i zdravo. Partija onama vodi računa da se sa puta izdaje zemlje i Partije vratimo na častan put kojim nas vodi naš veliki Tito. Titova ljubav prema nama je velika. Tito vodi brigu o nama kao što to čini io vama na slobodi. Vratićemo se preporođeni. čekajte i radujte se što ćemo uskorodoći... U nekim od logora Golootočanima je, pod pretnjom bojkota, bilo zabranjeno posedovanje bilo kakvog pribora za pisanje. Olovke su dobijali od sobnog starešine samo i jedino da bi mogli napisati šablonsku dopisnicu kući ... .2

Skoro bez izuzetka sva prepiska sa Golog otoka i ka Golom otoku išla je na dopisnim kartama. Dopisnice su po svojoj prirodi ogoljene i kao takve pogodne za upotrebu u ovakvim okolnostima. Zapažamo, da se u želji zatvorenika da napišu što više teksta ekonomisalo sa svakim milimetrom malog prostora za pisanje. U jednom slučaju prebrojali smo čak 28 redaka sa petnestak reči u svakom redu, dakle dovoljno za jednu kraću pripovetku.

Vratimo se, za trenutak, fotografiji iz uvoda: »PTT / GOLI OTOK / Zadnja pošta Goli Otok«. Tokom našeg rada ili bolje rečeno intenzivnog traganja od najmanje četiri godine (s malim prekidima), nismo videli ni jednu pošiljku adresovanu prema napisu na tabli. Isto su nam potvrdili filatelisti kojima je takođe ova oblast bila na izvestan način bliska. O čemu se onda radi? Kome je bio potreban »fantomski napis?«. Na ovo i mnoga druga pitanja pokušaćemo da odgovorimo našim člankom.

“

иу ви ок

Ма оток |

м

? “