Филателиста

Pošiljke četvrte grupe

Poštanski objekti koje smo svrstali u četvrtu grupu osvetljavaju ovu filatelističku temu iz još jednog ugla.

Pogledajmo dopisne karte upućene na odredišnu poštu Bakar (poštanski fah 12-C i 12-B). S obzirom da je frankatura dopisne karte (2 dinara) bila nedovoljna, karta je dofrankirana sa dve marke nominalne vrednosti od 5 i 3 dinara i poništena mašinskim žigom prijemne pošte Beograd 2. Na kartije sačuvana markaod5dinara, | dok je ona druga odlepljena. Može se predpostaviti da je cenzura na Golom otoku prilikom pregleda karte skinula jednu marku (onu od 3 dinara). Protiv ove teze govori stav jednog iskusnog ispitivača, + koji kaže da је teško zamisliti da bi porodice УУ koje su pisale zatočenicima rizikovale a са ZOO BEAN šaljući skrivene poruke (ispod zale- a2ŽY = pljene marke). Možemo da prihvatimo takvo razmišljanje, ali i da naglasimo da u pogledu kontrole na Golom otoku ništa nije bilo prepušteno slučaju. Ipak, u konkretnom primeru ustvrdićemo da je marka vremenom sama otpala.

Prikazaćemo još jednu dopisnu kartu (Mi P136) iz ove grupe kao primer redovnog poštanskog postupka sa ovom vistom pošiljki. Karta nosi žig prijemne pošte Srem. Karlovci (17.VIII 53) i žig odredišne pošte Bakar (18.VIII 53). Prema tadašnjem postupanju, nije bio obavezan žig odredišne pošte na pošiljkama sa običnim rukovanjem, ali je u ovom slučaju stavljen.

Zaključak

Šta na kraju reći o načinu sakupljanja ove pošte i eventualnom pravljenju izloška. U principu, kada sakupljamo neki poštansko-istorijski materijal sigurno je da pomišljamo da izgradimo zbirku ili izložak. Za takav korak, uvereni smo, može biti korisno istraživanje koje smo obavili. Očekujemo da ćemo ovim radom pokrenuti i druge filateliste. Mi smo pratili poštansku istoriju i ništa više od toga. Postavlja se pitanje kako izložiti ovaj specifičan materijal? Koji su sve pristupi mogući? Jedan od njih primenili smo u ovome radu, kada smo sve objekte razv:istali u četiri grupe. Postoji niz problema koje bi trebalo rešiti prilikom javnog izlaganja ovoga materijala. Jedan od njih je prikazivanje objekata sa njihovom punom adresom. Prošlo je pedesetak godina od tih događaja, ali je sve još vrlo sveže. Možda bi adrese valjalo prekriti? To navodimo ne zbog toga što bi danas neko upro prst u nekoga, jer svi znamo pravu istinu, već zbog toga da se zaštite potomci ovih nesrećnika od eventualnog bola i tuge podsećajući se na te strašne dane.

Zlutori se zahvaljuju dr Jovanu Veličkoviću, dr Mirku Caranu, Bogdanu Petroviću, Vitomiru Sokoloviću, Jovanu RBeljinu i Darku Matejiću na pomoći pruženoj prilikom pisanja ovoga rado.

] Petar Kostić: "Psihološka anatomija Golog otoka” studija, Beograd, 2002

2 Isto

3 Izvan segmenta koji je predmet ovoga rada, poznat je i obrnut slučaj, kada su porto marke korišćene kao franko pa je Pošta bila prinuđena da pošalje raspis (upozorenje) navodeći da je takav postupak nedozvoljen.