Филателиста

48 varajuće zavidne brojke “zlata” i “velikog zlata” ako su se odlučivali za izlaganje. Ovde bi valjalo otvoriti zagradu i (s tugom) konstatovati da je, na primer, od deset najboljih filatelističkih zbirki Srbije, napravljenih u drugoj polovini XX stoleća (a to značii uopšte), makar jedanaest ostvareno izvan jugoslovenskih granica (i onih bivših). Od toga neke (spomenimo samo gg. Stanimirovića, Rašića i Kardoša) od strane skupljača/istraživača poreklom iz Srbije. Realno gledano, sve zbirke Srbije pravljene u zemlji bile su (i ostale) prilično ili znatno ispod nivoa zbirki spomenutih (i još nekih drugih inostranih) skupljača, uz svo dužno poštovanje i prema onim našim ovdašnjim velikanima koji više nisu među nama i prema onima koji i dalje ovde istrajavaju u poboljšavanju svoje - opšte ili specijalizovane - zbirke Srbije. Toje samo gola konstatacija bez ulaženja u razloge takvog

stanja.

b. Neka od najcenjenijih - u svetskim razmerama - užih područja poštanske istorije Evrope i sveta tiču se upravo naših zemalja (D.D.S.G., Levant, karantinska pošta Srbija (је) čini (la) granicu između 2 sveta - turski pečati J.Srbije, Sandžaka).

4.4. Realno je očekivati da će i filatelisti - i sadašnji i budući - u novostvorenim državama bivše jugoslavije, u nastojanjima za učvršćivanjem sopstvenog identiteta (nacionalnog, državnog, lokalnog, individualnog) značajno doprineti tražnji za materijalom poštanske istorije "prve i druge Jugoslavije“. Тај trend je već zapravo jako izražen (posebno u markoliliji i interofiliji) pogotovo u Sloveniji ali će sigurno, uz postepeno normalizovanje situacije (a ona će valjda pre ili kasnije stići), jačati i u drugim novostvorenim balkanskim zemljama (identičan fenomen se uočava i kod bivših sastavnih delova SSSR i CSSR). Stoga se ne treba čuditi ako se uskoro pokaže da i takozvani masenvarski” materijal (recimo najtiražnije upotrebljene dopisnice "prve Jugoslavije“) nije baš toliko čest, pa će se ponekad - zbog markolfilije, na primer - onih sadašnjih pedesetak feniga orijentacione vrednosti pretvarati u isto toliko (ili čak i više) maraka. 4.5.Jasno je da je kod nas, u poređenju sa razvijenim filatelističkim zemljama izučavan-

je poštanske istorije na nivou nacije tek u povoju (za prelomni trenutak u slučaju Srbije treba uzeti izlazak monografija dr Kardoša, a za ostalim se i dalje čeka). Sta tek da se kaže o regionalnom i lokalnom nivou? A poštanska istorija rodnog mesta (što je najbliže traganju za sopstvenim identitetom) daleko je najizraženiji vid poštanske istorije u filatelistički razvijenom svetu. Može se čak reći da i ne postoji ozbiljan filatelista (a čest je slučaj takav i sa najznamenitijim dilerima) na Zapadu, bez obzira šta još eventualno skupljao i da li ili ne ikada izlagao, koji ne traga za materijalom vezanim za mesto gde se rodio //ili gde živi (ponekad je predmet filatelističkog traganja samo ulica u kojoj je rođen ako je imala poštanski (e) biro (e) u dužem penodu), i to neretko ne samo za filatelističkim već i drugim (razglednice, plakati, fotografije, etikete, deonice, monografije, vodiči, mape, fiskalistika, dokumenta o znamenitim zemljacima, ...).

4.6. Politika izdavanja poštanskih maraka “prethodne i sadašnje Jugoslavije takođe pogoduju, teoretski gledano, dobrim perspektivama razvoja filatelije u nas. Naime, po svim uporedivim aspektima, naravno uz odgovarajuće izuzetke, jugoslovenske marke mogle bi da budu rangirane veoma visoko, jer “u sve tri Jugoslavije“:

- Tiraži maraka bili su i ostali, upoređujući ih sa ostalim poštanskim upravama, niski

ili veoma niski (v. 1.4.),