Филателиста

U broju 5 ekspertskog časopisa »Fakes, Forgeries, Experts«, koji izlazi u saradnji FIP i AIEP štampan je rad dr Jovana Veličkovića (AIEP) „Srbija 1866/80, frankirane novine, originali i falsifikati. Sa odobrenjem izdavača, rad objavljujemo u prevodu Dušana Janjetovića.

SRBIJA 1866/80, FRANKIRANE NOVINE, ORIGINALNI I FALSIFIKATI

GP novinske marke iz perioda 1866/69 originalno poštanski korišćene su izuzetno retke i spadaju u vrhunske primerke evropske klasike. Takođe su retke novinske marke iz kasnijeg perioda 1869/1880, ako su originalno korištene na celim novinama ili na naslovnoj strani. Do danas ih je samo nekoliko рогnato. Nije nikakvo čudo što su falsifikatori oduvek pokušavali da proizvedu falsifikate, koje je obično teško prepoznati bez dubokog poznavanja ove materije. U ovom članku želimo da posebno ukažemo na 6 takvih objekata, od kojih su samo dva originalna, a sa kojim sam se susreo u poslednjih 20 godina. MArgumentacija zbog čega su neki od ovih objekata falsifikati, zahteva kratak uvod.

Kada je Srbija izdala svoje prve marke 1866 one su važile samo za domaći saobraćaj i nisu mogle biti korišćene u međunarodnom saobraćaju. Na isti način, marke drugih zemalja nisu imale važnost u Srbiji. Poštanski promet iz i za Srbiju odvijao se posredstvom Austrijske Konzulame pošte u Beogradu, kojoj je pisma iz unutrašnjosti Srbije dostavljala Srpska pošta u Beogradu. Za pisma iz unutrašnjosti Srbije poštarina se plaćala srpskim markama do Beograda, a od Beograda poštarina se ručno upisivala (ili je pošiljalac sam lepio austrijske marke) tako da se interna austrijska poštarina naplaćivala od primaoca (mešana frankatura dve različite poštanske službe). Dolazna pošta iz inostranstva za Beograd je najvećim delom bila dostavljana primaocima od strane Austrijske Konzularne pošte; pošta iz Beograda se direktno predavala RMustrijskoj Konzularnoj pošti i frankirala sa austrijskim markama (1850/53 i 1866/69) ili se rukopisno upisivala poštarina (1854/1866).

Sa novinama je situacija bila sledeća. Nije bilo poštanskih troškova za slanje domaćih novina po Srbiji. Novine iz Srbije upućivane u inostranstvo (a uglavnom su štampane u Beogradu) bile su predavane na otpremu direktno Austrijskoj Konzularnoj pošti i frankirane sa austrijskim novinskim markama. Novine iz inostranstva za Srbiju (najvećim delom iz Austrije, Otomanske Bosne i eventualno iz drugih delova Turske ili Vlaške) adresovane na Beograd bile su distribuirane direktno primaocima u gradu bez posebne naplate. Međutim, ako su novine bile upućene u unutrašnjost Srbije, za dostavu preko Srpske pošte, morale su biti frankirane zavisno od težine sa 2, 3, 4 ili više para. U tu svrhu Srpska pošta je izdala 1. maja 1866. novinske marke od 1 i 2 pare sa srpskim grbom (sva četiri štampanja ovih