Филателиста

set četvrtom pešadijskom puku.

Kako se kod pukova rezerve Javljaju samo rimski brojevi (IV, VII, X1L, XVI ı XX), koji su deljivi sa 4, analiza je praktično ista pa se neće ponavljati.

Ostaje da se u dosadašnju analizu uklope četvrta grupa - grupa pukova Konjičke divizije (VP OA. VP OB, VP OG, VP OG). Ovde se M.Petrović-Alas poslužio drugim načinom obeležavanja i poigrao sa dešifrantima uvodeći umesto brojeva slova za oznaku vojne pošte. Bez obzira što se čini da je apsolumo nevažno da li je O u oznakama konjičkih pukova slovo ili broj (nula), očigledno Je ipak da je slovo, kompatibio i konsekutkvno matematičkom načmu mišljenja ı označavanja. Ključno je, medjutim, uočiti da je A prvo slovo srpske azbuke, B – drugo, V – treće, a G – četvrto. To znači da slovu A odgovara broj 1 (kao prvom slovu azbuke), odnosno da Je OA=01 - Prvi konjički puk. da slovu B odgovara broj 2 (kao drugom slovu azbuke), odnosno da Je OB=02 - Drugi konjički puk i tako dalje na isti način.

Pitanje rukopisne pošte SP 1917 se takodje uklapa u navedene principe, što je možda ı slučajnost: Polazna osnova je zbir (18), deljiv Je sa 3 i dobija se izlazni rezultat neka poznata činjenica ili broj, koji iznosi 6 (ili ako se ne deli sa 3 — 18).

Ovim se u suštini odgovara ı analizi M.Vukosavljevića: izmedju pojedinih usvojenih načina izražavanja (i obeležavanja) odn. kodova, nema potrebe tražiti vezu bilo kakve vrste, jer bi se uspostavljanjem odgovarajućih opštih veza, takvim, jednostavnim sistemom kodiranja, koji je još međusobno povezan i prema određenim principima definisan, samo olakšao put i način dekodiranja srpskih vojnih pošta od strane neprijateljskih vojnih snaga. Kako prvi princip daje tri mogućnosti kodiranja, druzi dve, a treći Još dve, ostvaruje se sistem od 12 mogućih kombinacija. Pri ovom nije uzet u obzir dodatni otežavajući princip za neprijateljske snage korišćenja dvocifrenih 1 trocifrenih arapskih brojeva, rimskih brojeva i slova kao simbola za obeležavanje vojnih pošta. To je i razlog što je M.Petrović Alas ostvario sistem kao kombinaciju različitih principa prihvatljiv i jednostavan za stpske vojne snage, a teško dokučiv neprijatelju.

Pri kraju treba naglasiti da je učinjen pokušaj da se tema kodiranja detaljnije istraži ı argumentuje. Prva informacija nadjena je u “Wikipedia - Free Encyclopedia” gde se konstatuje, pored opisa života, i: “Učestvovao je u Balkanskim ratovima ı Prvom svetskom ratu kao oficir, a posle rata kao rezervni oficir. Koristio je kriptografiju, tako da je njegov šifarnik korišćen u Jugoslovenskoj armiji dugo vremena (do Drugog svetskog rata)”. Nadalje, u ediciji Život i dela srpskih naučnika, J.Kečkić, pišući o M.Petroviću Alasu, konstatuje “Glavni vid saradnje Mihaila Petrovića sa vojskom odnosio se na kriptografiju. Još 1898. god. Petrovića Je angažovao predsednik Vlade Vladan Đorđević da oceni sistem šifrovanja Živojina Ćirića. Od tada se Petrović zainteresovao za tu problematiku i njegovi sistemi šifrovanja bili su u upotrebi (u vojsci ı diplomatiji) od 1899. do 1941. godine”. U daljem traganju pregledana su Sabrana dela Mihajla Petrovića – Alasa u 15 knjiga, alı ni tu nema traga o kodiranju vojnih pošta na Solunskom frontu. Doduše nađeni su podaci da Je Mihailo Petrović Alas 1917. godine u Švajcarskoj radio i uspešno uradio šifarnik, za koji mu je N.Pašić platio 600 švajcarskih franaka. Nažalost ovi podaci se odnose na šifarnik za vojnu ı diplomatsku poštu, a ne na vojne pošte na Solunskom frontu. O istom šifarniku je kasnije (1928. god) držao predavanja za oficire na Kraljevsko] vojnoj akademiji. Da se ovaj rad ne odnosi na vojne pošte na Solunskom frontu govori ı podatak da je radjen 1917. godine, a kodovi vojnih: pošta na Solunskom frontu su počeli da se koriste maja meseca 1916. Naravno ovo otvara čak ı pitanje autorstva Mihaila Petrovića Alasa, Jer niko (koliko mi Je poznato na osnovu raspoložive literature) nije argumentovao dokazao da Je on tvorac kodova vojnih pošti na Solunskom frontu. Ipak sagledavajući opus rada, kao ı uspostavljenu ı višegodišnju saradnju sa vojskom Kraljevine Srbije, a kasnije ı Kraljevine Jugoslavije, daje dovoljno argumenata da se prihvati uvreženo mišljenje o tvorcu kodova vojnih pošta na Solunskom frontu.

Naravno ovim se otvara mogućnost i daljeg tumačenja ı traženja odgovora o primcipima