Филателиста

13

Prof: dr. Milan Radovanović PREPISKA SA SRBIJOM OKUPIRANOM OD STRANE KUK ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA

O prepisci između pripadnika srpski vojnih snaga i izbeglica, sa Jedne strane, i porodica i poznanika u Srbiji, sa druge strane, u našoj stručnoj literaturi se malo (1) ili nimalo nije pisalo. O ovoj temi je u više navrata (2, 3, 4), međutim, pisao dr.H.Dietz. Prema Dietz-u: “Tokom vremena pokazalo se da Je neutralna Švajcarska bila “pretovarno” mesto za poštanski saobraćaj srpskih vojnika i izbeglica sa domovinom. Pri tome su Crveni krst Srbije, alı ı veliki broj privatnih osoba pomagali da se ova prepiska ostvaruje i održava. Iz razumljivih razloga pripadnici srpskih vojnih snaga nisu smeli da navedu naziv vojne pošte, pa čak ni mesto odakle se Javljaju, već su morali da se koriste nekom “zaštimom” adresom. Tako je nastala praksa da su srpski vojnici stacionirani u Grčkoj svoju prepisku pisali na švajcarskim dopisnim kartama, koje su, onda, u zatvorenim omotima slane na “zaštitnu” adresu u Švajcarsku preko francuske pošte uz odgovarajuće frankiranje. Kao i sve pošiljke za inostranstvo, ove karte su prolazile srpsku i francusku cenzuru, pri čemu Je žig cenzure bio samo na omotu, a ne i na kartama u omotu. Primaoci ovih omota su bili najčešće Aca Dinić i Katerina Voegeli, koji su švajcarske karte iz omota onda slali normalnom švajcarskom poštom za Srbiju. Ove karte, zajedno sa sličnim kartama od strane naših izbeglica prolazile su austrougarsku cenzuru (najčešće Feldkirch ili Gemeimsames Zentr.Nachweis.Buero /Censur Abteilung / Wien), pre nego što su konačno dospevale u Srbiju.”

T1o je i razlog što je većina postojeće pošte iz ovog perioda (koja se nalazi veoma često na pokazanim izlošcima) sa višestruko većom Irankaturom upućena iz Grčke na već pomenuta imena (Aca Dinić i Katerina Voegeli) u Švajcarskoj.

Postavke H.Dietza, iznesene u prethodnom tekstu koje opisuju put poštanskih objekata za Srbiju iz Grčke su tačne, sa tom razlikom, ipak, što se ne radi o praksi, kako to H.Dietz navodi, već o organizovanom, osmišljenom i utvrđenom načinu korespondiranja — definisanog. od strane srpskih vojnih vlasti u Grčkoj. Naime, i pored toga što se u više navrata od strane odgovornih u Vrhovnoj komandi izdavala naredbe o načinu komuniciranja naših vojnika (naredba O/br.1537 načelnika štaba Vrhovne komande u Solunu od 04. 06. 1916. ı naredba Pov.INO Br.382 od 05. 09. 1916. Ministra vojnog), kako sa neutralnim ı savezničkim zemljama, tako ı sa porobljenom Srbijom, 8. septembra 1917. moralo Je ponovo da se Naredbom P.1. br.2053 od 08. 09. 1917. godinc

daju precizna uputstva ı naredi njihovo poštovanje, kako sledi: